Наследник нацистичког арт-дилера обећао да ће открити тајну ћилибарске собе?
Сензационално откриће слика великих уметника модерниста од Пикаса до Шагала које су конфисковали нацисти у минхенском стану улило је наду у повратак Ћилибарске собе.
У штампи се појавила информација о томе да власник колекције Корнелиус Гурлит зна где се налази легендарно ремек-дело, извезено из околине Санкт-Петербурга (Царског Села), а затим несталог у Калињинграду-Кенигсбергу пред налет биртанског ратног ваздухопловства 1945. године.
Гласине о ћилибарској соби су почеле да колају после изјаве брата Корнелиуса Гурлита. Сада се сам Гурлит крије, али некако чудно. Као власник колекције коју су проценили на милијрду евра, он је, по свему судећи, остао у свом родном Минхену. Налази се и сада тамо. У крајњој линији новинари француског недељника Пари Мач тврде да су га видели у једном од тржних центара града. Познати истражитељ, писац, аутор књиге Тајни објекти Верволфа Андреј Прежездомски сматра да Ћилибарска соба још може да буде пронађена.
- Највероватније ће то стимулисати активност трагача и интересовање јавности за овај проблем, зато што се он све време појављује када се појави неки нови проналазк, када се нађу нека уметничка дела. И мислим да је то позитивни фактор.
Да ли ће бити обновљено трагање за ретком ризницом, изузетним уметничким делом – собе, тачније кабинета који је Петру Првом 1717. године поклонио Фридрих Вилхелм Први? Сада, како каже Андреј Пржездомски, собу настављају да траже трагачи-појединци. Осим тога, у Калињинграду постоји друштвена организација која се тиме бави. Ипак резмере трагања нису исте као што су биле у совјетско време. Према мишљењу експерта, нису сви документи истражени.
Претпоставка да је соба изгорела и одбачена више пута од стране озбиљних експерата. Истовремено она је могла да буде уништена за време јуриша на град, можда је била похрањена дубоко под земљом. Осим тога, ћилибар као осетљив органски материјал захтева специјалну бригу.
Директор радионице за реконструкцију у Царском Селу која је правила копију Ћилибарске собе, Борис Игдалов, у интервјуу за Глас Русије изразио је сумњу да је Ћилибарска соба сачувана.
- То је врло сложено питање. Ради се о томе што се пред Други светски рат соба већ налазила у врло сложеном рестаурациом стању и била јој је потребна озбиљна интервенција. Комадићи ћилибара су већ отпадали са панела. Чувари су сакупљали ове комадиће у врећице и оне су се сачувале до данас. Ћилибарска соба је током свог битисања у Русији више пута подвргавана рестаурацији разног квалитета. Ћилибарски панели су покривани лаком, и то их није красило.
Између осталог, нада умире последња. Чињеница да је пронађена минхенска колекција то потврђује, сматра Андреј Пржездомски.
- Последњи пут чилибарска соба је виђена упакована у кутије у саверном крилу краљевског замка неколико дана пре напада на Кенигсберг од стране британске авијације у августу 1944. године. Али нада треба да постоји увек, тим пре у тако романтичном послу као што је трагање за Ћилибарском собом.
Размере минхенског открића са једне стране и једноставност и случајност проналаска слика са друге уливају наду да у таквим становима у Немачкој може да буде пронађено још много тога. А о томе где се налази Ћилибарска соба Корнелиус Гурлит, по речима његовог брата, обећао је да ће саопштити пред смрт.
Ксенија Фокина,
