Холивуд се боји политике
Од убиства Џона Кенедија прошло је 50 година, али светски кинематограф још увек не обилује филмовима посвећеним овом догађају. Иако ова прича лако може да се претвори у шпијунски акциони филм или високобуџетски кримић, режисери, а посебно амерички, не желе да се прихвате таквог материјала. То је редак случај у којем Холивуд не жели да се бави политиком.
Први су се на убиство Џона Кенедија одазвали филмски студији у Источној Европи мађарским филмом „Витезови златне рукавице“ (1968) и совјетским филмом „Вашингтонски дописник“ (1972). У оба филма се отворено говорило о атентату, а у „Витезовима“ је било речи и о теорији завере. А у САД се дуго година само алудирало на убиство 35. председника. У филмовима „Завера ‘Паралакс’“, „Зима – сезона убистава“ и „Блесак“ 1970-80-их година приказани су атентати на познате политичаре који су се одлучивали на то да се возе градом отвореном лимузином, попут Џона Кенедија. Радикални преокрет је наступио тек 1991. године кад се на екранима појавио филм „Џон Ф. Кенеди. Пуцњи у Даласу“ (“JFK”). Режисер Оливер Стоун се осмелио да с екрана оптужи америчке специјалне службе за организацију атентата и подвргнут је критици. Она је понекад била основана, сматра пуковник КГБ у оставци, аутор књиге „Три метка за председника“ Олге Ничипоренко:
- Постојала је сведокиња – Џејн Хил, која је тврдила да је стајала поред Кенедијевих кола у тренутку кад је испаљен хитац и да је видела да се то десило спреда. Међутим, постоји и познати филм Запрудера који је аматерском камером снимао Кенедијево путовање Даласом. На основу 313. кадра овог филма види се да четвртог, петог и шестог пуцња који су приказани код Стоуна, није било, а да је кобни трећи метак којим је председник погођен у затиљак, био испаљен отпозади. Запрудеров документарни филм демантује сведочење Џејн Хил, а Стоун га, напротив, користи.
