Ћутање Европске уније подстиче пропаганду нацизма у њеној чланици
Ћутање Европске уније на масовну појаву ломљења табли исписаних на једном мањинском језику у њеној новој чланици, већ после само неколико месеци је резултирало појавом нескривеног клицања фашизму у Републици Хрватској. А с обзиром да инстутуције Европске уније и њени званичници чак и сада ћуте пред нацистичким поздравима у тамошњој јавности, онда то нажалост значи само једно – да је у демократској Европи дозвољено јавно пропагирати највеће зло које човечанство памти у својој историји.
Подсетимо се, прекјуче је на највећем загребачком фудбалском стадиону, на терену испред трибина, после утакмице у којој је екипа Хрватске изборила пласман на Светско првенство, дугогодишњи репрезентативац Јосип Шимунић узео микрофон у руке и преко разгласа више пута гласно поздравио домаће навијаче са службеним поздравом који је важио у нацистичкој творевини НДХ за време Другог светског рата, а све то је пропратио дизањем руке, као што се некада чинило у част Хитлера и поглавника Павелића.
Иако су многи водећи светски медији прокоментарисали овај гест Шимунића крајње негативно, попут на пример Асошијетед Преса да је „реч о ратном покличу којим се служио хрватски пронацистички режим током којег су стотине хиљада Јевреја, Срба и других убијени у концентрационим логорима“, ипак су реакције у хрватској јавности биле доста млаке, а посебно је скандалозна била изјава самог виновника инцидента, који се није извинио, него је штавише дословно рекао да је то „одувек хтео да уради“, те да није ништа погрешно направио, а још и додао да - „ако то некоме смета, онда је то њихов проблем, али не и његов“.
На то је убрзо реаговао ресорни министар спорта у Влади Хрватске, рекавши да Шимунићу треба лекција из историје, али то није званично саопштио у име свог министарства, већ се помало неозбиљно огласио преко друштвене мреже Фејсбук. А и сам председник Републике Хрватске Иво Јосиповић је дао прилично помирљиву изјаву, с обзиром да је он несумњиви антифашиста из чувене партизанске породице, зато што је тим поводом само мање-више истакао да сматра како је „реч о непримереном потезу о чему морају да размисле у Хрватском фудбалском савезу“.
Међутим, поменути фудбалски савез се тим поводом није огласио, исто као ни међународна фудбалска организација ФИФА која је преко свог портпарола поручила да они не могу још увек ништа да коментаришу, а селектор хрватске репрезентације је казао да „није његова дужност да реагује“.
Осим тога, ни хрватски телевизијски коментатори се нису током директног преноса оградили од таквих и сличних скандирања, што све заједно доприноси утиску да је у приличној мери изостала права реакција на благо речено непристојно скандирање Шимунића, које буди непријатна сећања на нацистичку прошлост, а то сигурно није начин да се прослави спортска победа у данашње време.
Иначе, нема сумње да је фудбалска репрезентација Хрватске прекјуче имала разлога за велико славље, с обзиром да се пласирала на Светско првенство у Бразилу, где ће је можда са симпатијама пратити и становници других балканских земаља, али остаје чињеница да је једно спортско славље помрачено инцидентом који нема никакве везе са спортом.
А у свему је поготово забрињавајуће то што су многе институције прећутале овај догађај, укључујући и званичнике из Европске уније, с обзиром да нацистички сентимент баш и није у складу са прокламованим европским вредностима.
Ратко Паић,
