Диана Будисављевић - организатор једне од највећих хуманитарних акција у Другом светском рату
Синод Српске православне цркве је постхумно одликовао хероину Диану Будисављевић орденом Царице Милице. Заслуге ове хероине у спасавању деце српске и јеврејске националности су огромне . Диана је током Другог светског рата спасила око 12.000 деце из усташких логора Јасеновац, Стара Градишка, као и дугих усташких логора.
Орден Царице Милице је уручио патријарх Иринеј Дианином праунуку Леонарду Рашици. За храбра дела ове жене се је тек недавно сазнало јер су тадашње власти криле подвиге ове храбре жене.
Диана Будисављевић, пореклом Аустријанка је била удата за Јулија Будисављевића, професора хирургије у Загребу. Сазнавши за постојање логора у нацистичкој творевини, Независној Држави Хрватској, она је на сопствену иницијативу и уз помоћ истомишљеника и разних веза, сама организовала акцију спасавања деце из концетрационих логора. По избављању деце из логора обезбеђивала им је смештај у породицама које су прихватале ту децу. Овај подухват се убраја међу највеће хуманитарне акције током Другог светског рата. Она је током четири године одлазила у злогласне усташке логоре и узимала децу која су била на ивици смрти.
При додели ордена Дианином праунуку, патријарх Иринеј је истакао:
Њено дело је херојско дело коме се ми дивимо, и захваљујемо се њеној спремности да помогне тој деци.
Праунук Леонардо Рашица је почаствован добијањем ордена Царице Милице:
Ово је велика част која помаже да име моје прабаке доспе на светло дана након толико година.
Додели награде су присуствовале Јелена Радојчић и Бригита Кнежевић, тада мала деца, а које је Диана спасла сигурне смрти.
Јелена Радојчић:Да није било ње, сигурно овде не би стајала. Били би сви побијени и то је захваљујући само њој и никоме више.
Бригита Кнежевић:42. године сам била у логору Стара Градишка и имала сам само две године. Том акцијом сам доспела у Загреб и ту ме је посвојила једна хрватска породица. 1980. године на своју иницијативу сам нашла своју породицу преко "Арене".
Међу спасеном децом је и сенатор Републике Српске примаријус др Милутин Вучковац из Бањалуке, који каже да је Дианино дело за Нобелову награду.
Тиме су спрска деца не само спасена сигурне смрти, већ су сачувани њихови индентитети и порекло. Диана Будисављевић је водила дневник и картотеку све спасене деце, која је садржавала њихове податке и фотографије, како би сачувала њихов идентитет и како би њихове породице могле да их пронађу по завршетку рата.
Диана Будисављевић је умрла у Инсбруку 1978. године. Тачан број деце које је Диана спасла се неће никад сазнати јер је документацију после рата узела ОЗНА да би се заташкала истина, а Диани забранила прича о херојском подухвату.
Диана је водила и дневник белешки у којима је детаљно описивала све ужасе дечије болнице у логору Стара Градишка. Дневник је водила на немачком језику од 23. октобра 1941. до 13. августа 1945. године, а наводимо само део:
„Током вожње нисам се у вагону могла макнути, како не бих на неког нагазила. Већа су деца стално седила на ноћним посудама, а мала су се прљала. Под је био пун блата и дечијих глиста. Настојала сам колико сам могла децу премештати како би их извадила из блата. Пред јутро, на станицама су долазили људи, видели јад, додавали нам воде. Приликом дужих заустављања здрава деца су излазила из вагона. Сестре су се исцрпиле спуштајући децу из вагона и дижући их опет назад. Многи вагони нису имали степенице. Код слабих у задња два вагона, није се могло ни помислити да их се вади из вагона. Успела сам добити грабље, тако да сам барем могла избацити глисте. Чинило се да пре него што неко дете умре, глисте напуштају тело, јер према јутру, како су ми нека деца бивала слабија, читава су клупка глиста напуштала тело."
Слава Огризовић, књижевница из Загреба између осталог пише:"Докторица Будисављевић је без знања усташа начинила двоструку картотеку. Дупликате је сакрила и кад је Загреб ослобођен, донела их је Татјани Маринић, тада начелници одјела за бригу о деци у Министарству социјалног старања, где је радио и професорBrssler. Татјана се побринула да се по селима на Козари разгласи да су деца смештена у Загребу. И почели су долазити родитељи у потрази за својом изгубљеном, отетом децом.".
Поређења ради, Диана Будисављевић је спасла око 12.000 деце, што је једанаест пута више него што је спасао Оскар Шиндлер, а по коме је снимљен и чувени филм "Шиндлерова листа", те је на нама свима да се запитамо да ли смо достојни и да ли херојско, до недавно, заборављено дело ове хероине заслужује много већу пажњу и част.
