Кина користи супер-топове за испитивање пробојних пројектила?
Како пише Janes Defense Weekly, на сателитским снимцима артиљеријског полигона у околини кинеског града Баотоу откривени су два објекта, који подсећају топове огромних димензија са цевима 24 и 33 метра. Топови су се појавили у периоду од септембра 2010. до децембра 2011. године, и по свему судећи и даље се користе. Извор констатује њихову сличност са џиновским топом, који је планиран да се изгради у оквиру неоствареног иракског пројекта „Вавилон“.
Конструктор „Вавилона“, познати амерички инжењер Џералд Бул разматро је своје пројекте у области супердалекометне артиљерије, управо као начин јефтиног лансирања терета на земаљску орбиту. Пробна гађања Бул је вршио још 1962. године на полигону на Барбадосу. Користећи модификовану цев старог бродског топа 406 мм, Бул је успео да добаци пројектил стреластог облика на висину од 66 километара. Током неког времена ови пројектили су се активно користили за сондирање горњих слојева атмосфере. Даље усавршавање пројектила Martlet омогућило је домет до висине 249 километара. Теоретске разраде Була су могле да резултирају појавом знатно јефтинијих, него традиционални ракете-носачи, система лансирања корисног терета на орбиту. Али 1967. године, услед стицаја околности, као што су технички неуспеси и политички лобизам, - финансирање пројекта је било прекинуто.
Пошто није добио државно финансирање својих свемирских пројеката, Бул је покушао самостално да прикупи потребна средства пружањем помоћи у модернизацији артиљеријске производње таквим земљама као што су Кина, Јужна Африка, Ирак и Израел. Године 1975. направио је прву далекометну 155-мм хаубицу GC-45, која је постала прототип сличног оруђа, које се производило у многим земљама света. Пројекат „Вавилон“, на којем Бул радио за ирачке потребе, имао је за циљ стварање џиновског топа од 2100 тона и дужине 156 метара. Он је требао да лансира сателите. У исто време Бул се прихватио решавања других инжењерских проблема за потребе ирачке војне индустрије. Вршио је прорачуне оптималне конструкције бојеве главе балистичких ракета у циљу повећања њиховог домета. Сви пројекти су се завршили након убиства Була у Бриселу 1990. године. Претпоставља се, да израелска обавештајна служба има везе са његовом смрћу.
Кина има свој пројекат супер-топа „Цианфен“, који је израђен 1960-тих година у оквиру неуспешног пројекта система противракетне одбране (пројекат 640). Наредна саопштења о радовима у Кини на супертопу појавила су се 1990.-тих година. У данашњим условима такви системи се не могу посматрати као ефикасно оружје. Супертопови нису мобилни, имају огромне димензије и веома су „рањиви“, тако да у случају ратне ситуације они ће неминовно бити откривени и уништени од стране потенцијалног противника. Балистичке ракете, које се у великим количинама производе у Кини, сигурно ће бити ефикасније.
Највероватније, намена кинеских супертопова нема везе ни са пројектима свемирских топова, ни са плановима изградње моћних електромагнетских топова (било је и таквих претпоставки). Можемо да износимо претпоставке о њиховој намени полазећи од совјетског искуства. Крајем 1940-тих – почетком 1950-тих година СССР је пројектовао и изградио низ џиновских топова, који су коришћени за испитивање моћних противоклопних авионских бомби, које су буиле намењене за уништавање америчких носача авиона. Највеће слично постројење, Бр-105 калибра 650 мм имало је цев 24,2 метара. Изграђено је 1955. године и од 1956. године користило се за испитивање бомби БРАБ-3000. коришћење топа је значајно смањило трошкове испитивања, по упоређењу са бацањем бомби са авиона, а осим тога омогућило је стабилне, непромењене услове испитивања, пре свега брзину лета бомбе. Кина, осим широке лепезе авионских бомби, ради и на другим врстама пробојних пројектила. На пример, пробојном бојевом главом за уништавање подземних бункера, како се сматра, наоружана је балистичка ракета DF-15C. Могуће је, да је одређеним типом јаке пробојне бојеве главе опремљена и противбродска балистичка ракета DF-21D.
Сасвим је могуће, да се кинески супертопови активно користе за испитивање. Може се претпоставити, да након стеченог искуства у коришћењу оваквих топова, Кинези могу да покушају да испитају хипотезе Џералда Була о могућности њихове примене за јефтино лансирање објеката на земаљску орбиту, и можда ће чак отворити почетак нове космичке ере човечанства. Али је сада то обична машта.
Василиј Кашин,
