Суперсонични звук: трећи учесник у трци
Кина је обавила тестирање прве суперсоничне летелице коју је сама произвела, поставши трећа земља после САД и Русије која има овакву технику. Тестирани уређај по тврдњи кинеских извора, има чисто научни значај. Међутим, у перспективи на основу оваквог изума могу бити направљене суперсоничне крилате ракете и борбени блокови за балистичке ракете који су у стању да пробију противракетну одбрану.
Логична реакција
Кинеска тестирања суперсоничног апарата, као и то што су пре неколико година били настављени руски радови на ову тему (који су такође били праћени тестирањем у пракси), постала су део још једне фазе у трци која није започета ни у Пекингу, ни у Москви. Обе земље траже одговор на системе на којима се ради у САД. Пре свега, ради се о систему противракетне одбране и о перспективним суперсоничним ударним средствима која се производе у оквиру концепције Prompt Global Strike – Тренутног глобалног удара (PGS).
Основна црта PGS по којој се овај програм разликује од савремених стратешких нуклеарних снага јесте НЕатомност. И као њена последица – то да се на њу не односи ограничење стратешког офанзивног оружја. Притом је циљ програма – наношење веома прецизног удара у свакој тачки Земље у року од сат времена. Сасвим је могуће да неће бити реализован, али оваква промена „правила игре“ није могла остати непримећена.
Суперсонични кинески апарат у перспективи може представљати војну опасност за САД у најосетљивијем месту – у центру Индо-Тихоокеанског региона. У случају остваривања одговарајућег домета овакви контролисани борбени блокови могу представљати озбиљну опасност по ударна средства Оружаних снага САД и по систем ПРО – посебно по бродове система „Иџис“ који се стављају у „на прву борбену линију“.
Главном предношћу супесоничних блокова за маневрисање у поређењу с ПРО представља управо њихова способност маневрисања: овакав блок у лету може да мења своју трајекторију, у многоме смањујући вероватноћу да ће бити ухваћен.
Перспектива 20-их година
Најопаснију потенцијалну последицу развоја PGS представља то што уместо изједначавања нуклеарног потенцијала може да повећа његову улогу. То ће довести до пораста и руског, и кинеског арсенала које ће Москва и Пекинг сматрати за једино средство уз помоћ којег у случају рата могу да причине САД гарантовано неприхватљиву штету.
Спој развијене националне ПРО са серијском производњом средстава PGS не оставља алтернативу трци у нуклеарном наоружању. У условима заустајања за САД од ненуклеарних високопрецизних система ово ће представљати једину шансу за очување стратешке равнотеже.
Максимално заоштравање проблема треба очекивати средином 2020-их година, кад буде завршена изградња система ПРО и кад у наоружање доспеју први системи створени у оквиру концепције PGS. Имајући у виду све веће политичке несугласице, није искључена вероватноћа да ће до 2023. године међународна клима подсећати на ситуацију из 1963. или 1983. године, иако у основи противтеже неће бити идеолошки, већ политичко-економски мотиви. Ипак, још увек има времена да се не допусти овакав сукоб. И у овом кључу успешна тестирање датог оружје нису ништа више од предмета трговине на будућим преговорима о ограничењу стратешког наоружања, како нуклеарног, тако и ненуклеарног.
Илија Крамник,
