Има ли места за „азијски НАТО“?
Једна од тема о којој стручњаци највише дискутују на интернету представља хипотетичко оснивање „азијског НАТО“. Као повод за ово послужио је недавни чланак у листу The Washington Times под насловом �Is it time to create an �Asian NATO� („Да ли је време за стварање азијског НАТО“). Њени аутори су бивши главни командант Тихоокеанске флоте САД, старији војни представник САД у УН Џејмс А. Лајос и старији научни сарадник Међународног центра за процене и стратегије Ричард Д. Фишер.
Изражавајући забринутост због „све агресивније политике Кине“ аутори сматрају да је за очување „водећег положаја у чувању мира и стабилности у западном делу Тихог океана“ САД потребна нова стратегија. „НАТО у Азији“ би представљало идеалну варијанту, али је то у садашњим условима мало вероватно, - жале се аутори чланка имајући у виду оштре противречности између низа земаља Пацифичког обруча.
Међутим, неки стручњаци сматрају да се ова стратегија већ остварује у Пацифичком обручу. Политиколог и главни уредник информативно-аналитичког издања „Геополитика“ Леонид Савин сматра:
- Ово се већ остварује. САД у овом региону имају искуство АНЗУС, у који осим САД улазе Аустралија и Нови Зеланд. То није ништа друго до војни блок. САД већ одавно остварују војну сарадњу с низом држава, при чему се свакој земљи приступа уз узимање у обзир специфичних регионалних потешкоћа и територијалних спорова. Они због тога и инсистирају на стварању НАТО мотивишући то аргументима да је управо ова организација, која има искуства у решавању сличних противречности у стању да спречи евентуалне војне конфликте. Овим аргументом они образлажу своје присуство у региону и Кини, и Вијетнаму, и другим земљама које воде неке територијалне спорове. А сад се ова стратегија реализује у оквиру разних пројеката. На пример, Јужна Кореја, Нови Зеланд, па чак и Монголија, потписали су индивидуалне програме за сарадњу. НАТО је одавно тражио сарадњу с Индијом и у фебруару 2012. године постигнут је договор о партнерској сарадњи. Дакле, стварање глобалног НАТО је стратешки задатак САД, које НАТО користе за јачање свог присуства, које ће имати веома јак утицај на решавање питања у ПО.
Међутим, војно присуство САД у ПО је све веће. Овде се већ налази преко 60% РМ САД. Амерички војни контингент је присутан у Јужној Кореји, Јапану, Аустралији, Индонезији, Сингапуру, на Тајланду, у Малезији, на Филипинима и Гуаму. Аустралија и Јапан одавно сарађују с НАТО на основу заједничких билатералних политичких декларација. Искуство сарадње с НАТО имају и Сингапур и Малезија. А у најближој перспективи руководство Северноатлантског блока планира активније преговоре о сарадњи с Брунејем, Камбоџом, Индонезијом, Лаосом, Мјанмаром, Филипинима, Вијетнамом и Тајландом. Кину у ово хипотетичко партнерство засад нико не позива.
Људмила Сакјан,
