Да ли је «босанско пролеће» дошло у балканску зиму?
Пише др Јелена Гускова,
Протести у Босни и Хрецеговини започели су као чисто социјални, као гнев пролетера затворених фабрика у Тузли, лишених посла. Ипак већ неколико дана касније они су прерасли у озбиљне нереде и проширили се на кантоне Mуслиманско-хрватске федерације. Радницима се придружила омладина, пензионери, официри у пензији и други обични грађани незадовољни економским положајем у земљи.
Прво је све говорило о протестима само са економском позадином. Али озбиљност и неједнозначност догађаја показао је вандализам који је започео: паљење и рушење административних зграда, уништавање аутомобила, сукоби са полицијом. И прилично брзо се појавила политичка компонента протеста: демонстранти захтевају не само да се смени руководство предузећа, већ и лидери кантона, градске владе, влада БиХ. Један од учесника који је допутовао у Сарајево из провинције, Емир Хоџић, већ 9. фебруара је приметио да почиње манипулација и окретање догађаја у потпуно другом правцу.
Необично, али власти кантона су се врло брзо одазвале захтевима демонстраната. Оставку су поднели премијери кантона Тузла, Бихаћ, Зеничко-Добојског кантона. Догађаји су подстакли посланике Скупштине кантона Сарајево да усвоје оставку владе кантона. Президијум читаве земље се ограничио телефонским саветовањем и позивом народу да се суздржи од насиља. У оставку није отишао нико од три члана Президијума и не планира да оде.
То је основна позадина догађаја. Постављају се питања на која данас покушавају да одговоре многи новинари и аналитичари, који прате догађаје у БиХ. Шта је прави циљ протеста? Да ли су они стихијски или су ипак били планирани и припремљени? Коју улогу играју западне земље које су активно учествовале у распиривању протеста у Србији, у арапским земљама, у Украјини?
Одмах пада у очи да сукоби немају етнички карактер, они су за сада ограничени само муслиманским делом БиХ, протести у другим регионима су представљали мање митинге подршке муслиманима који демонстрирају. Људи су се окупљали преко друштвених мрежа. Митинзи подршке су одржани у Београду, у Загребу.
Запад је прилично брзо почео да реагује на догађаје у Босни. И у њиховим реакцијама јасно се види резултат који може да се очекује од догађаја у БиХ. У западној штампи се подвлачи да је један од узрока политички ћорсокак који се појавио зато што не може да функционише власт три етничке групе Срба, Хрвата и Бошњака. Британски министар спољних послова Вилијам Хејг сматра да су догађаји у БиХ позив да се пробуде ЕУ и међународна заједница. Треба помоћи Босни на путу у ЕУ, на путу у НАТО. Високи представник Валентин Инцко је говорио о томе да треба размислити о слању трупа ЕУ у БиХ. Чују се и гласови о томе да треба сачувати јединство БиХ.
Сасвим је очигледно да Запад планира да помогне Босни да реши настале проблеме, да је заинтересован не само да сачува јединство БиХ, већ и да покуша да промени структуру власти прописану у Дејтону.
Међу предлозима које можемо да видимо у коментарима стоји: промена Устава БиХ, јачање јединства земље, превремени избори, мада ће редовни бити одржани у октобру, обнова власти на свим нивоима, укључујући у првом реду РС. Представник РС у Президијуму БиХ Небојша Радмановић упозорава: Ми то нећемо допустити. Брижљиво чувамо своју аутономију, развијамо РС. У Босну је долазила Кетрин Ештон како би показала заинтересованост Европе за мирно решење конфликта. Небојша Радмановић је уверен да ако Ештон пожели да води политичке преговоре, Хрвати и Срби неће у њима учествовати. Нека муслимани сами преговарају ако се туку између себе. 12. фебруара о БиХ су разговарали министри спољних послова земаља чланица ЕУ. Они су дошли до закључка да Босни и Херцеговини треба помоћи да изађе на крај са проблемима свим средствима.
Председник РС уверен је да је циљ демонстрација смена власти у РС и ванредни избори. Милорад Додик одавно говори о томе да је тенденција да се БиХ учини унитарном државом присутна од тренутка потписивања Дејтонског споразума. Он истиче да у актуелним догађајима муслимани имају озбиљну подршку неких западних држава. Али РС ће бити за то озбиљна препрека. Пре ће Република Српка постати самостална, него БиХ унитарна. Ипак разговор о ванредних изборима се наставља. Ради спровођења превремених избора треба унети поправке у законодавство, и изгледа да је Сарајево за то спремно. И ако је у Федерацији то могуће, на нивоу Босне и Херцеговине без Републике Српске ово питање неће моћи да се реши.
Значи, када усијање страсти достигне одређени ниво, као што је било већ и у Србији, и у Украјини, треба да се појави спољни фактор, који ће почети да помаже у решавању проблема. Али усијање за сада није достигнуто и што је најважније протести се нису проширили на Републику Српску. На једној од трибина одржаних у Загребу говорници су говорили да чланови тузланске неформалне групе Удар купују оружје како би га употребили против грађана Републике Српске. Ако иза догађаја у Украјини, по признању консултанта владе Немачке Кристофера Херстела стоји Немачка у договору са НАТО-ом, ко стоји иза нереда који започињу у БиХ? Јер, по његовим речима, НАТО иза затворених врата планира развој догађаја годинама унапред, тиме се баве водећи политичари. Едвард Јозеф (центар трасантлантских истраживања Универзитета Џона Хопкинса, САД) обратио је пажњу на то да још пре два месеца амерички политичар, званични представник Стејт Департмента САД Викторија Нуланд рекла је да су САД незадовољне ситуацијом у БиХ, јер држава не функционише. Научник је уверен да без Вашингтона Брисел не може да реши проблем БиХ. А искуство у том региону САД већ имају: то је и заустављање рата у БиХ, и потписивање Дејтонског споразума, и стварање Устава БиХ. Зато се Јозеф нада да ће САД преузети на себе одговорност за догађаје у БиХ. Он чак предлаже ЕУ да уведе специјални статус за БиХ.
Искуство свих преврата организованих помоћу САД показује да у одређеној етапи заставу обичног, чинило би се, протеста, узима неко ко и води демонстранте ка унапред планираним циљевима, по правилу смени власти. Како се то дешава у Босни?
Неочекивано се појавила неформална група Пленум грађана и грађанки Сарајева, која је одмах иступила у процесу регулисања са главним захтевом смене власти Федерације. Такви исти пленуми су се појавили у другим градовима. У Тузли је пленум окупио незадовољне грађане и жели да изабере владу кантона. А лидер тузланске неформалне групе Удар Аладин Ширановић, иницијатор протеста у Тузли, изјавио је да је пленум нелегитимни орган, њима нико није давао овлашћења да воде преговоре о власти, пошто нису учествовали у протестима. Пленум се појавио и у Зеници, и 13. фебруара они су сазвали своју оснивачку Скупштину. Прве оснивачке скупштине пленума одржавају се у Мостару, Брчку, Бугојну. И пленуми који се појављују са стране спремни су да активно учествују у процедури смене власти на свим нивоима.
О догађајима у Босни одавно су већ почели да говоре као о босанском пролећу. Чак неформална група са таквим називом је формирана. А значи, ако је дошло пролеће, појава потребне власти не може да се избегне. Већ и члан Президијума БиХ Бакир Изетбеговић сматра да су избори једини излаз из настале ситауције. Али како би се победило, потребни су јасни циљеви и планирање, добра организација, дисциплина и јединствно демонстраната, сматра творац покрета Отпор и директор Центра за ненасилна дејства и стратегију Канвас Срђан Поповић. А најважније је што протести треба да се претворе у покрет, што се за сада није десило у БиХ. Поповић је уверен у својим закључцима, пошто је помагао многим таквим протестним покретима, укључујући Грузију, Украјину. И теоретичар ненасилне борбе спреман је да дође у Босну да помогне стихијским протестима да коначно победе, при томе не само унутар, већ и ван граница земље. Изгледа да ће Балкан опет морати да плане уз подршку САД и међународних организација?
