Необичности посматрања избора у Авганистану
Руски посматрачи нису видели своје принципијалне и врло добро плаћене западне колеге на протеклим председничким изборима у Авганистану. Оцену „чистоће“ избора у тој земљи, као и свуда, поверили су сарадницима специјализованих структура великих међународних организација. Између осталог Бироу ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ODIHR).
Крајем марта овај биро је одбио да укључи руског канидата у састав групе за помоћ и одржавање председничких и локалних избора 5. априла у Авганистану. МСП Русије тада је изјавило да слични кораци поткопавају поверење према раду ове институције ОЕБС-а. Како је касније испоставило, није било шта да се поткопава.
Делегација ЦИК Русије на ове изборе је ипак допутовала. Сасвим званично – на позив Независне изборне комисије Авганистана. И овде ју је чекало неколико изненађења. Као прво, Русија је била једина земља која је упутила националну делагацију. Националне посматраче из западних земаља на изборима Руси нису срели. Једини представник Запада кога су срели на једном од биралишта био је дописник Фајненшл Тајмса. Где су били остали?
Већина западних земаља и међународних организација, без обзира на сасвим мирну ситуацију за време избора, одабрала је да изводи закључке на основу туђих речи, користећи локалне посматраче – представнике кандидата и разних друштвених удружења. Запослили су их четврт милиона. А у уози 170 међународних посматрача већина земаља је једноставно регистровала сарднике својих амбасада. Али и они, и представници разних структура ЕУ, према речима Специјалног представника Генералног секретара УН за Авганистан и шефа Мисије УН за пружање помоћи Авганистану Јана Кубиша, одабрали су да прате ток изборног процеса не напуштајући своја радна места у добро утврђеним и изолованим од спољног света офисима. Наравно, такво понашање делује не превише пристојно. Али у људским смислу дипломате је могуће разумети – посматрање избора није њихов основни посао. За разлику од ODIHR.
А тај биро, чији сарадници у Авганистану добијају велике додатке за извршавање директних службених обавеза у зони повећаног ризика, поступио је исто као и остале сличне међународне организације – пред њихов почетак евакуисао је своје представнике из Авганистана у Турску. За време избор, у Кабул су се вратила само 4 представника ODIHR! После тога су постале јасни прави разлози не жеље овог бироа да укључи Русе у свој рад. Ко жели да открива лицима са стране тајне безбедног добијања великих плата у изборном бизнису?
Локалним кадровима су се ограничиле и организације Форум за слободне и поштене изборе и Национални институт демократије које финансирају САД, као и посматрачи британског МСП. Тако да су ови избори на Западу били проглашени демократским на основу речи локалних волонтера. Не чуди што је ODIHR сматрао све изборе новијег времена у Авганистану демократским. Почев од именовања 2001. године „привременог“ председника Авганистана Хамида Карзаја, мада је међународна заједница тада званично сматрала легитимним председника Бурханудина Рабанија. Па и касније поновне изборе нико осим Запада није сматрао поштеним.
Овог пута 7. априла генерални секретар УН је изјавио да су избори 2014. године означили важан корак ја првој демократској предаји власти у Авганистану. Без обзира на претње талибана, Авганистанци су заиста изашли на биралишта. Нови председник – нове наде. Избори би несумњиво били ојачани присуством на биралиштима нових европских пријатеља Авганитана. Није успело.
Ове године избори у једној „проблематичној“ земљи делимично су прошли. Још у три очекују се ускоро. Само да ли ће моћи да се верује закључцима ODIHR после авганистанске конфузије?
Вадим Ферсович,