Експерт: можда није ни било директног судара између „Бука“ и „Боинга“
У четвртак је све запањила вест о паду Боинга-777 авиокопаније Malaysia Airlines који је превозио 280 путника и 15 чланова посаде. Авион је по званичним подацима срушила ракета „Бук“ на територији границе између Украјине и Русије на путу од Холандије до Малезије.
О овој ракети данас разговарамо с ижењером и новинаром Нелсоном Франциском Дурингом, уредником сајта Defesanet, стручњаком за тематику која се односи на оружје.
Каква је то ракета „Бук“ која је оборила малезијски авион?
- Ракета „Бук“ је наследник ракета „Куб“, које су постале познате у току сукоба на Блиском истоку, она има дијапазон висине до 12 хиљада метара. У потпуности је у стању да на максималној удаљености обори авион који лети на висини крстарице и коју користе комерцијалне авиолиније – 12-14 хиљада метара.
Да ли је судар ове ракете с летелицом фаталан?
- До директног судара уопште не мора да дође. Многи сматрају да ракета обавезно мора да се судари с летелицом. Она има сензоре за приближавање. Ако сензор утврди да је циљ близу, ракета експлодира и разбацује парчиће метала на све стране. Парчићи и сама експлозија су довољни за незаштићен комерцијални авион.
Многи се питају да ли је капетан авиона могао да промени маршруту, јер целе недеље су објављиване вести о сукобима на граници између Украјине и Русије, о пуцњевима и пројектилима који су падали на територију Русије. Да ли је у овом случају капетан летелице самовољно могао да промени маршруту лета?
- Не знам да ли је добио обавештење од међународних ваздушних власти или од извора повезаног с УН о томе да се на путу до дестинације налази проблематичан регион. Али чак и ако се на некој територији одвија сукоб, авион лети на одређеној висини. Знало се за портативне ракетне уређаје. Ове ракете имају дијапазон висине до 2-4 хиљаде метара. Дакле, то је био прилично велик безбедан простор. Није требало да буде проблема. Да је због нечега капетан променио маршруту морао би о томе да обавести локалне власти. Био би усвојен специјални план за промену маршруте, јер постоје зоне изнад којих је лет забрањен због безбедностних разлога. Нуклеарни реактори или територије везане за осигурање војне безбедности, с војним кретањима. Капетан летелице је имао тачан план пута и висине коју мора да поштује. Сва идентификација авиона, број авиона, препознатљив знак MalaysiaAirlines, све је то одлично приказано на радарима.
А да је авион летео правом линијом, да ли је могао да избегне лет изнад територије Украјине и Русије?
Кад гледамо небо чини нам се да је оно чисто и да се на њему ништа не дешава. А није тако. Постоји мноштво снажних ваздушних струја, које утичу на ваздушну навигацију. Најпознатији случај су тихоокеански летови, кад авиони полећу, на пример, из Јапана или из Владивостока и крећу према САД, они праве круг скоро до Јужног или Северног пола, па се враћају. Зато што изнад Тихог океана преовладавају ветрови који дувају из САД у правцу Азије. Ово се дешава у различитим регионима. Иста таква ствар се може дешавати у зонама подршке. У неким регионима није тако моћна подршка радара или нема довољно помоћних полетно-слетних стаза. Постоје и политички разлози: земља може да затвори свој ваздушни простор за летове, у том случају је треба заобићи. Тако да постоје метереолошки и политички услови због којих је понекад лет директном линијом немогућ.
Читајте више наУкрајина из минута у минут
КАТЕГОРИЈЕ
