Минск окупља „велики конзилијум“ за украјинску болест
Започеће још један „јуриш“ на регулисање украјинске кризе, уз укључивање лидера Русије, Немачке, Украјине, Белорусије, Казахстана и руководства ЕУ.
26. августа у Минску председник Русије Владимир Путин заједно са лидерима земаља Царинског савеза (Белорусија и Казахстан) и представницима ЕУ састаће се са председником Порошенком. Иницијатива да се Петар Порошенко позове у Минск припадала је председнику Белорусије Александру Лукашенку.
ЕУ шаље у Минск врхновног представника за иностране послове Кетрин Ештон, као и европске комесаре за трговину и енергетику Карла Де Гихта и Гинтера Етингера. Прво су у Минск позивали председника ЕУ Мануела Борозуа и председника Хермана Ван Ромпеја.
Смањење нивоа већ је знак да од преговора мало ко очекује пробој. Кремљ за сада није чак ни потврдио, мада није ни порицао, вероватноћу састанка очи у очи између Владимира Путина и Петра Порошченка. Али плус је већ у томе што састанка поводом дуготрајне крваве кризе у Украјини уз учешће таквог корпуса „тешке артиљерије“ још није било.
Званично на минском састанку планира се да се размотре односи између земаља Царинског савеза и Украјине у светлу потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ од стране Кијева. Али мало ко верује да у Белорусији неће бити покренута тема прекида ватре и регулисања кризе.
Руски експерти углавном не осећају велики оптимизам поводом великог минског рандевуа. Овде се не ради чак о томе што свака земља има својуоцену дешавања. Ради се о томе што је Кијев врло непоуздан партнер, који се налази уз то под спољном управом САД, и још ни једном није испунио ни један договор, говори експерт украјинског Центра за социјалну аналитику Валериј Песецки.
- Председник Владимир Путин је извео снажан маневар, увевши узвратне санкције против ЕУ. То ће приморати обичне европљане да озбиљно обрате пажњу на то шта се у суштини дешава у Украјини. Мислим да пре или касније у Европи ће почети јак притисак на европске руководиоце у циљу да се прекине рат у Украјини. Промена става украјинског руководства такође може да буде повезана са притиском одоздо.
Много ће зависити од предстојећих преговора у Кијеву канцелара Немачке Ангеле Меркел са председником Порошенком. Занимљиво је да је госпођа канцелар врло опрезно планирала посету. Она ће је обавити у суботу 23. августа – дан пре велике прославе Дана независности Украјине 24. августа. Очигледно Меркел није хтела превише да својим присуством „освети“ свечаности нове власти у Кијеву како не би још вше антагонизовала југоисток и Москву.
Око става госпође Меркел сада је много гласина, све до тода да се тобоже припрема „размена“ признања Крима за прекид подршке устаницима од стране Москве и укидање санкција, али то су само гласине, каже руководилац Центра за анализу међународне полтике Института за глобализацију и социјалне покрете Михаил Нејжмаков.
- За разлику од САД које врло тесно раде са извршном влашћу и снагама безбедности у Кијеву, Немачка има давнашње и добре везе и утицај у политичким парламентарним круговима. Можемо се сетити како се до мајских предсеничких избора у Украјини Меркел сусретала са лидером Баткившћине Јулијом Тимошенко. И овај сусрет је у многоме преодредио чињеницу да Тимошенко није изашла на жестоку конфронтацију са Порошенком и није био приређен трећи мајдан.
Порошенко ће после Минска наставити да разматра тему регулисања украјинске кризе: У Бриселу ће он преговарати са лидерима ЕУ, а недељу дана касније, 4-5. септембра ће учествовати у самиту Украјина-НАТО у британском Велсу. Судећи по саопштењима из Француске, није искључена могућност још једног сусрета Владимира Путина и Петра Порошченка. Париске новине пишу да председник Француске Франсоа Оланд размишља да позове у првој половини септембра ради преговора о Украјини лидере Русије, Украјине и Немачке.
Андреј Федјашин,
Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут
