186 година од рођења великог руског писца Лава Толстоја
Лав Толстој: Одговор Пољакињи (Једној од многих)
Милостива госпођо!
Добио сам ваше писмо у којем ме прекоревате за то што, изразивши своје мишљење о припајању Босне и Херцеговине, ништа не говорим о оним суровостима и неправдама које су се десиле и даље се дешавају у Пољској, и између осталог осуђујете ме и за мисао и филозофију непротивљења злу коју сам тобоже ја измислио, говорећи да је ово учење уништило и уништиће Русију. Ви пишете да су Скарга, Кохановски, Костјушко, Словацки, Мицкевич учили другом, учили борби, и да борба може да спасе Пољску.
Ових дана добио сам писмо од једног Индуса, који другим речима изражава исту мисао и исти страх и одвратност пред учењем о несупротстављању. Овај Индус ми је послао у писму и лист The Free Hindustan, у којем као епиграф стоји изрека да борба насиљем против насиља не само да је допустива, већ је и обавезна, непротивљење је супротно захтевима како алтруизма, тако и егозима: „Non resistance hurts altruism and egoism”. У листу се изражавају мисли потпуно сличне оним које ви изражавате. Исте мисли износе и сви борци против угњетавања не само народа, већ и сталежа. Сви се са посебном злобом односе према учењу о непротивљењу злу насиљем, као да се у том учењу састоји главна препрека за ослобађање људи.
(...)
Знам ја да мисао о томе да само противљење злу насиљем може да спасе поробљене од поробљавања чини се људима нашег доба и света до такве мере нелепом, неприхватљивом, да се људи не труде ни да размисле о њој, већ само, презриво слежући раменима, смешкају се при помену таквог непрактичног, фантастичног начина борбе против зла. Знам то и ипак тврдим да ослобађање не само Пољака, већ и свих људи од оних неправди и страдања на које се они сада упорно жале, може да се деси само ако људи признају за себе обавезним закон љубави, неспојив са употребом било каквог насиља против ближњег, тачније непротивљење.
(...)
Јер ствар се чинила тако проста и јасна, да је незгодно објашњавати оно што је до такве мере очигледно. Јер ако је пољски народ поробљен и угњетен, исто као индуски и други поробљени народи, ако је исто тако поробљен раднички сталеж од стране малог броја богатих људи, сва ова поробљавања никако не врше императори, краљеви, министри, генерали, земљорадници, богати трговци, банкари, као што не могу десетине људи, рецимо чак и хиљаде да поробе милионе. Поробљавање се дешава само зато што сами поробљени не само да се предају поробљавању, већ и учествују у њему, плаћајући поробљавачима порезу, ступајући код њих у административну, финансијску, полицијску службу, ступајући у парламене који постоје само зато да би подржавали постојеће устројство, и што је најважније, претварајући себе у безвољно оруђе убистава, ступајући у војску.
(...)
Од древних времена једни људи су поробљивали друге; једни народи друге. Поробивши људе, поробљивачи, користећи тежњу свих људи да користе једни против других насиље ради свог личног блага, утврдили су такво уређење или пре такво уређење утврдило се само по себи, при којем поробљени, пратећи свако своју личну корист, подржавали су и утврђивали власт поробљивача.
Тако се то радило у свим народима покореним од стране других. Тако се то чинило и чини у Пољској, тако се то чини и са посебном вештином у Индији, где је десетак недалековидих трговаца поробило двестамилионски, високо развијени и просвећени народ и наставља да га држи у ропству. Тако се то чини и приликом поробљавања радничких сталежа од стране оних који то нису. Такво поробљавање се врши само зато што сваки појединачни човек од поробљених, не исповеда закон љубави који не би допустио његово учешће у поробљавању, „нисам ја, други је“, каже он и учествује у насиљу. Чини то и други и трећи, и завршава се тиме што су милијарде новца у рукама поробљивача и у њиховим је рукама војска саствљена од поробљених.
И ту при таквом уређењу друштва, када су с једне стране у рукама поробљивача милијарде новца, милиони обучених наоружаних војника и инерција, навика људска да се повинују власти, а са друге стране некако сакупљени грошеви који чине 0,0001 оних новчаних средстава која су у рукама противника, некакве стотине, можда хиљаде необучених, слабо наоружаних људи; при таквом уређењу друштва поробљени, не изневеравајући овај принцип насиља који је био узрок поробљавања, истим тим насиљем или, што је још смешније, говорима говорника у парламентима који су у потпуној власти владе, желе да се боре против поробљивача и као нешто чудно, нелепо, непотребно одбацују оно једино средство које их поуздано ослобађа као што отворена врата ослобађају затворенике.
А међутим средство ослобађања је тако просто:
„Ви захтевате од нас директно учешће у вашим делима зла и насиља, треба да кажу људи који су препознали ово средство и желе да се користе њиме, ви захтевате од нас да вам дамо део нашег рада за ваша дела насиља над другим људима и над нама самима. Веома сажаљевамо што не можемо да испунимо вашу жељу, али ми не да не желимо, већ, исповедајући закон љубави који не допушта насиље, не можемо то да чинимо. Можете силом да одузмете нашу имовину, можете да нам одузмете и живот, али добровољно да учествујемо у вашем послу противном нашем разуму, нашој вери, нашој користи, ми не само са не желимо, већ никако не можемо. О томе да ми сами пристанемо да будемо убице свих тих људи које ви пожелите да убијемо не може бити ни говора“.
Треба људи да дођу до такве тачке гледишта, а људи хришћанског света и нашег времена не могу да не дођу до ове својствене и људском осећају и разуму тачке гледишта, и као кула од карата срушиће се све што се чинило таквим величанственим и моћним – царство насиља.
(...)
Одговор на ваше писмо ја сам изразио у претходном: одговор је у томе да је ослобођење Пољске, као и свих поробљених народа и свих поробљених људи у једном: у признању као највишег људског закона закона љубави који подразумева у себи непротивљење и зато не допушта ни само насиље, ни било какво учешће у њему.
Крешино,
1909, године, 8. септембра
Објављено:
Часпис „Толстовски Листок – Забрањени Толстој“, Издање пето Издаваштва „Прес-Соло“ и „Академија“, Москва, 1994.
Објављује се у скраћеној верзији.
