Патријарх Кирил у Београду:„мека моћ“?
Завршена је посета Патријарха московског и све Русије Кирила Србији. Неке резултате – и не само они који се директно односе на наше православне везе – резимираћемо са Николом Кнежевићем, председником Центра за истраживање религије, политике и друштва.
Господине Кнежевићу, да ли је новембарска посета патријарха био исто тако успешна као октобарска посета Председника? У то се надао амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин...
- Свакако да је посета Његове светости била веома успешна и у једном духу братских и хришћанских односа две помесне Цркве. Рекао бих чак и успешнија јер посета Патријарха није била оптерећена неким политичким и економским питањима.
Са друге стране, у интервјуу за лист Данас, патријарх Кирил је изјавио да политика коју воде србско и руско руководство не треба да се одваја од жеља народа, па и епископ бачки Иринеј још пре доласка поглавара РПЦ најавио је разговоре не само о питањима хришћанског света, већ света као таквог. Да ли то омогућава да се посета тумачи као још један покушај Москве да ојача политичке односе са Београдом?
- Мислим да изјава ипак носи једну политичку конотацију, на неки начин сугерише у ком правцу треба да се креће србска политика и некако говори у прилог тези да та посета није случајна. Рекао бих да се ради о политици меке моћи. Жеља народа је показана на задњим изборима и она се креће у правцу евроинтеграција и не бих рекао да је то противно руским интересима, судећи по изјавама из Кремља. Мишљења сам да би Србија требало да пронађе начин да у овом предхладноратовском стању Запада и Русије, искористи своје добре односе са обе стране, да се истакне као један посредник и тиме да оснажи своју геополитичку улогу.
Патријарх Кирил такође је указао на проблеме са којима се суочава србско становништво на Косову, између осталог, на одсуство слободе кретања. Да ли СПЦ и РПЦ могу да утичу на ситуацију, узимајући у обзир снажну политичку подршку пројекта независног Косова?
- Та изјава Патријарха Кирила је веома важна. У светској јавности би треба ло што више наглашавати тежак положај србског народа на Косову, нарочито Срба у енклавама. Заједнички напори две цркве могу да утичу на побољшање ове ситуације и мислим да би један од начина тих напора био мировни активизам у смислу развијања дијалога са исламском заједницом ка Косову ради изградње поверења између Албанаца и Срба, али и бољег третмана власти у Приштини према србском народу на Косов у, који сада никако није добар. Мислим да је то немогуће радити без подршке хришћанских цркава на Западу, кој е би били заинтересован е да помогну око те врсте дијалога. Јер цркве су на неки начин и мировне институције.
Који од многобројних догађаја у оквиру посете патријарха Кирила вам се учинио посебно значајним?
- Можда литургија која је одржана у недељу је била својеврсни триумф саборности руског и србског народа. Хтео бих посебно да издвојим једну изјаву Патријарха Кирила о Европи која је изгубила свој хришћански идентитет. Мислим да има многог истине у томе, обзиром на стање у ЕУ, која у многим својим институцијама креће се преко једној радикалној секуларизацији. То је оно што увек треба наглашавати.
Томир Блохин,
КАТЕГОРИЈЕ
