Прича о крави која је дала пуну канту млека, а онда је сама просула
Још једном се потврдило да је србска млекарска индустрија на тржишту Руске Федерације пронашла оно што би сваки бизнисмен могао само да пожели, и то у тренуцима маштања о условима пословања који су приближни идеалним. Наравно, ради се о колосалном тржишту које се мери милијардама долара, које буквално вапи за млечним производима из Србије, а на коме конкуренција такорећи не постоји.
Дакле, на позив владе Московске области, Национална асоцијација произвођача млека је успешно наступила на протеклом међународном пољопривредном форуму, где су потврђене могућности унапређења пословне сарадње, с обзиром да је србска млекарска индустрија наишла на одличан пријем код домаћина и руских трговинских ланаца.
Нема никакве сумње да то обећава нови замајац у пласману српске млечне продукције на тржиште највеће државе на свету, а последњи такав велики подстицај се десио за време недавног сусрета председника Путина и премијера Вучића у Београду, када су постигли договор о повећању извоза србског сира у Русију, да би већ следећег дана још две млекаре из Србије добиле извозне дозволе од надлежних руских институција, што значи да и даље расте број домаћих произвођача који свој опстанак и развој везују за источно тржиште.
Подсетимо се на неколико најизразитијих примера, па кажимо да је међу првима који су кренули тим путем била млекара „Куч“ из Крагујевца, која је дневно добијала и по десет захтева фирми из Русије за успостављањем сарадње, а исто се може рећи и за савремену млекару „Валета“ из Драгачева, којој је извоз у Русију значио прави препород, јер је на тај начин покренута производња која је мировала пуне три године. Посебно је упечатљив и случај компаније „Имлек“, из које су након добијања дозволе за извоз у Русију, саопштили да ће од сада пласирати на руско тржиште око 300 тона белог сира месечно, што је поређења ради, чак дупло већа количина од оне коју успеју продати на тржишту Србије. И напослетку, посебно је занимљив случај ретког сира који се прави од изузетно скупоценог магарећег млека, што га сврстава међу пет најскупљих кулинарских специјалитета на свету, будући да само један његов килограм достиже цену од 1000 евра, ког произвођачи из Засавице планирају убудуће да продају искључиво у Русији.
Иначе, да би се стекао најбољи увид у значај који има руско тржиште, ваљало би се осврнути и на искуства оних који су га недавно изгубили. Тако су, рецимо, финске власти изјавиле да су њихове млекаре због узвратних руских санкција изгубиле позамашних 200 милиона евра, што по њиховом сопственом признању представља губитке које неће бити могуће надокнадити, а сасвим је јасно и то да ни Европска унија неће моћи да им компензује штету. Слична је ситуација на пример и у Данској, где је велика млекара „Арла“ саопштила да је приморана да бесплатно подели тоне сира ког више не може да прода у Руској Федерацији због ембарга на европске прехрамбене производе.
Према томе, сви наведени примери на прилично убедљив начин сведоче о огромној шанси која се за српску млекарску индустрију указала на Истоку, која ће по свој прилици бити успешно искоришћена, осим у случају ако не буду смањене домаће премије за млеко, јер би то, како тврде произвођачи, значило праву катастрофу, а управо такав могући сценарио су за „Вечерње новости“ раније потврдили из србског министарства пољопривреде, с обзиром да због усклађивања са Европском унијом до 2016. године Србија мора да укине своје премије за млеко. А то би већ подсећало на трагикомичну причу о крави која је дала пуну канту млека, а онда је сама својом несмотреношћу, и просула.
Ратко Паић,
