Стотине људи дошло да се опрости од редитеља Јурија Љубимова
Стотине људи дошло је да се опрости у Москви од оснивача Позоришта на Таганки Јурија Љубимова, чија комеморација се одвија у среду у Позоришту Вахтангова. Љубимов је преминуо у недељу у Боткинској болници у Москви. Редитељ је 30. септембра напунио 97 година.
На сцени Позоришта Вахтангова, где се одвија комеморација, много је венаца, виси портрет Љубимова, који као да размишља о животу и позоришту. Такође ту је велика икона Николаја Чудотворца – она је била код Љубимова у једном од последњих његових радова Зли дуси по Достојевском, које је редитељ поставио на сцени Позоришта Вахтангова.
Постамент на којем је постављен ковчег са телом налази се на главној сцени позоришта. На тој сцени Љубимов је деценијама играо као глумац. Поред ковчега седи удовица редитеља Каталин Љубимова. Око ковчега су и глумци Позоришта Вахтангова.
Међу посетиоцима је министар културе РФ Владимир Медински, шеф престоничког департмана за културу Сергеј Капков, директор Савеза позоришних посленика РФ Александар Каљагин, уметник Борис Месерер, глумци Венијамин Смехов, Сергеј Јурски, Леонид Јармољник, Дмитриј Висоцки, Александар Филипенко, Николај Сличенко, глумице Јулија Борисова, Марија Полицејмако, Људмила Максакова. После комеморације и опроштаја Љубимова ће сахранити на Донском гробљу.
Љубимов је основао Позориште на Таганки, где је поставио око 50 представа, међу којима је Хамлет, А зоре су овде тихе..., Пали и живи, Пугачов, Галилејов живот, Чујте, Мастер и Маргарита, Дом на кеју, Борис Гудонов, Шарашка, Електра, Самоубица, Медеја, Хронике В. Шекспира, Јевгени Оњегин и друге. У марту 1984. године Љубимов је био ослобођен дужности уметничког руководиоца Позоришта на Таганки, а 11. јула 1984. године Указом Президијума Врховног Савета СССР лишен је совјетског држављанства. Редитељ је отпутовао у иностранство, где је поставио представе Злочин и казна по Достојевском (добио је највише позоришне награде, међу њима Награду Јозефа Кајнца у Аустрији), Зли дуси по роману Достојевског у лондонском позоришту Алмида, Пир за време куге и Мастер и Маргарита у стокхолмском Краљевском драмском позоришту. Он је више пута био проглашен за најбољем оперског редитеља у Италији, Немачкој, Енглеској, Швајцарској. Совјетско држављанство Љубимову је враћено 1989. године. За своје поставке Јуриј Љубимов је добио мноштво највиших награда – како руских, тако и страних. Он је добитник Државне нагреде СССР (1952), Државне награде Русије (1997), Међународне позоришне награде Станиславског за допринос светској позоришној уметности (2003) и многих других. Међу државним наградама редитеља су орден Радне Црвене Заставе (1997), ореден Великог Отаџбинског рата Другог реда (1996), орден За заслуге пред отаџбином Трећег реда (1997) и Другог реда (2007), медаље.
