Неуспех Еулекса и домети европске спољне политике
Извештај о наводима за корупцију у Еулексу поново је довео у центар пажње питање најдуже и најскупље европске мисије.
Професор права Жан Пол Жаке истраживао је током четири месеца оптужбе британске тужитељке Марије Бамије да је Еулекс прикривао корупцију у својим редовима. Француски експерт се није бавио конкретним случајевима, већ начином на који се мисија односила према наводима Бамијеове, која је оптужила своје шефове да нису покренули истрагу на основу њеног извештаја у коме је изнела основане сумње о подмићивању судија Еулекса.
Независни стручњак Могеринијеве
Жаке закључује да се Еулекс није огрешио о британску тужитељку и да није било заташкавања, иако констатује да је њен извештај из 2012. нестао, а да је унутрашња истрага покренута тек годину дана касније, на основу обавештајних информација.
Под истрагом која је у току је италијански судија Франческо Флорит, који је осумњичен да је примао мито како би ослободио оптужене за кривична дела убиства.
Жаке није утврђивао да ли је било подмићивања или није, већ како функционише европска мисија. Иако је ослобађа оптужби да је заташкавала наводе о корупцији у својим редовима, експерт кога је именовала Федерика Могерини, шеф бироа за спољне акције ЕУ, закључује да Еулекс нема разлога да постоји уколико се не реформише.
Овај стручњак за међународно право се тешко може назвати „независним експертом“.
Од 1992. до 2008. године био је директор правне службе Савета Европске уније, институције која је одредила Еулексов мандат. Тај мандат је подразумевао да се учврсти „владавина права“ на Косову након проглашења независности, упркос томе што овај потез лидера косовских Албанаца нису признале све европске државе.
У надлежности Еулекса је полиција, правосудни систем и контрола граница. Косово је за ЕУ већ осму годину лабораторија европске спољне и одбрамбене политике. Са годишњим буџетом од 111 милиона евра и око 1.600 службеника, Еулекс је највећа европска мисија у свету.
Жаке налази да је разлог за њено лоше функционисање низак ниво професионалности службеника и лоша организација.
Он се, међутим, не бави суштинским проблемима функционисања европске мисије на Косову, као што је имунитет који уживају њени представници и њихова повезаност са косовском политичком елитом, због чега пред судом није одговарала ниједна „крупна риба“ на Косову.
„Како да покрећемо истраге против ‘великих риба’ када наши шефови иду са њима на вечеру“, рекла је Бамијеова по избијању скандала.
Шта је Еулекс досад урадио
Мандат Еулекса је, као пре тога у случају Унмика, подразумевао да њени службеници имају дипломатски имунитет, односно да никоме не полажу рачуне за оно што раде. Државе које шаљу своје представнике у међународне мисије не желе да се њихови држављани нађу пред судом.
Имунитет и огромне привилегије које уживају — пет до шест пута већа плата него у земљама из којих долазе, џипови којима јуре разрованим косовским улицама и путевима — највише личе на колонијални систем.
Али то није једини узрок немарности и некомпетентности које уочава и Жаке. Главни разлог за то што Еулекс не функционише је одлука, која никада није доведена у питање, да се подржи политичка елита из редова Ослободилачке војске Косова, „велике рибе“ попут Тачија, Љимаја, Харадинаја, Чекуа.
На Косову их нико није дирао ни када су осумњичени за ратне злочине и бројне афере привредног криминала у којима је нестајао новац који се из међународних фондова сливао за обнову Косова.
Жаке пише да је „корупција свеприсутна“ на Косову и да „влада уверење да је правосудни систем потпуно корумпиран“. То значи да је Косово у хаосу и да Еулекс није ништа урадио да се ситуација поправи.
Ове тврдње не доводе само у питање огромне инвестиције ЕУ у мисију на Косову — више од милијарду евра од њеног оснивања — већ и домете европске спољне политике.
Ана Оташевић,