Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Образовање > Годишњица рођења утемењивача психоанализе ( 23. Септембар)
Годишњица рођења утемењивача психоанализе ( 23. Септембар)
Тешко је наћи иједног другог психијатра који би имао толико снажан утицај на светску књижевност ХХ века као што је то био Сигмунд Фројд (Sigmund Freud, 1856-1939)
Прослављени бечки професор чија је годишњица смрти обележена ових дана (23.септембар 1939., Лондон) , и велики научник који је извршио праву револуцију у науци и уму савременика,често се спомиње у књижевним делима .
Јунак у романима
Он је главни јунак у роману „Страсти ума, или Живот Фројда „ (1971.) Ирвина Стоуна, а као књижевни лик појавњљује се у романима „Регтајм „ (1975.) Едагара Докторуа ;„Бели хотел „ (1981.) Д. М.Томаса ;„Кад је Ниче плакао „(1992.) Ирвина Јалома ; „Убиство по Фројду „ (2006) Џеда Рубенфелда ;“Малена књига „ (2008) Селдена Едвардса и „Бечки троугао „ (2009.) Бренде Вебстер.
Фројд је постао један од књижевних ликова и у повести Виктора Пељевина „Сок од ананса за прелепу даму „ (2010).
Видан утицај на Владимира Набокова
Видан утицај Сугмунд Фројд са својом теоријом је имао на Владимира Набокова. Без обзира на декларативну одбојност писца према Фројду и његовом учењу, (Набоков је називао Фројда „бечким шарлатаном „), утицај утемељивача психоанализе се јасно испољава на пример у роману „Лолита „.
Професор енглеског језика Џефри Берман (Jeffrey Berman) пише :“Фројд је централна фигура у животу Набокова, сенка која увек прати писца „.
То што Набоков није подносио Фројда и што је према њему осећао скоро мржњу,у потпуости се може објансити учењем великог бечког мага.
Фројд као јунак драмских дела
Сигмунд Фројд се често појављује као јунак и у драмским делима.
Тако је један од главноих ликова у драми „Хистерије “ (1993.) Тери Џонсона.
Кристофер Хемптон је 2002. написао драму „Лечење беседом „ у којој је Фројд главни јунак.
Подсећамо да је ову драму 2011. екранизовао Дејвид Кроненберг под називом „Опасни метод „.
Мајкл Мерино је аутор драме о Фројду насловљену као „Бодљикаво прасе „ (2008), а назив драме Марка Гермајна из 2009. гласи:“Последња сеанса“.