eNovosti.info

Руски портал Цолта.ру објавио је досад непознати интервју Јосифа Бродског   из јуна 1972. који је будући нобеловац дао првих дана након што је допутовао из Совјетског   Савеза у који се никад више неће вратити, нити га посетити.

До последњег дана запис интревјуа је чуван  у архиви  Елизабете Маркштејн, аустријске  слависткиње,преводиоца  и историчара  књижевности, која је заједно са својим супругом Хајнцом Маркштејном,новинрем и писцем, разговарала с пенсиком.

Интревју је објављен убрзо након што је   Елизабете Маркштејн преминула  15.октобра ове године.

Аудио запис  разговора  који су с Бродским водили Елизабета и њен муж  Хајнц Маркштејн  (1924-2009) су сачувани.

 

 Све  до последњих година свог живота  Елизабета  је желела да  се овај   разговор  обајви. Јер   се   ради првом  опширном књижевном  интрвјују   Бродског не само на Западу него уопште у његовој биографији  који се одликује  изузетно високим нивоом отворености  и шририном тематског  круга који захвата.

Интревју садржи поред уникалне  фиксације  првог утиска Бродског о сучељавању са  нечим што је пријатно називати“западна потрошачка цивилизација   „ и  његова искрена мишљења о појединим колегама,  савременим совјетским песницима, посебно из њему блиског и драгог круга „ахматовске сирочади „ и лењинградске књижевне   авангарде  1960-1970-их година.

Ево неких оцена које је Бродски  у том интевјуу у јуну 1972. у Бечу  дао о песницима, својим  савременицима.

Ољег Чуноцев :„Апсолутни  еклектик, не сувише високог квалитета „.

За Наума Котржавина је рекао да је „лош песник „, а Владимира Унфлада је похвалио   („Веома обдарен“),  није престрог ни према Михаилу Јернину („Писао у почетку занимљиве песме, сав у духу традиције Хљебњикова „). 

За Јевгенија  Рејна  је написао  да је „човек већ од нечега сломљен „, док је  Антонија Најмана  окарактерисао   нимало  нежно :“Он више не разликује шта је у његовим стиховима  његово,  а шта туђе.“

Јевтушенко је песник лош, а песме Вознесенеског су увредљиве за очи  

Бродки у овом интервјују  није штедео ни два у то време популарна, могло би се  скоро рећи државна, високо тиражна песника у Совјетком Савезу, Јевгенија Јевтушенка и Андреја Вознеснског.

„Јевтушенко?-Знате није то баш тако просто.Он је, коначно песник врло слаб.А као човек је још гори.То је једна огромна фабрика за производњу самог себе. Али  је ипак  с моје тачке гледишта он много бољи  од рецимо, Вознесенског. Јер Јевтушенко је у свим својим иступањима човек отворен.И он не избацује из себе Артиста.Он не изиграва неког великог ументика.Његове песме се могу одбацити просто као недочитане,и тако даље, и тако даље...

А што се Вознесенског тиче, о њему имам један те исти утисак :он ми једноставно  делује физички одбојно.То јесте, кад погледаш његове стихове,то постаје увредљиво за очи.И за очи и за све остале органе  и чула  којима се перципира  текст.То се прима као нека врста увреде....“

Бродски се у овом интревју у потпуности  сложио с тим да се може назвати совјетским песником.

Живи се због шопинга 

О свом емигрантском животу који му предстоји, Бродски је рекао:

“Кад погледам уоколо, постаје ми нејасно због чега живим.То је посебно изражено у овој средини. Неразумљиво.Добија се утисак  да се живи због шопинга. „

Важно је поменути  једно од кључних расуђивања у овом интевјуу –однос среће и страдања у животу човека и стваралаштву уметника. 

Разгледница из Венеције:“ Не могу ноигде да се скрасим „

„Из Беча  је Бродски  отпутовао у Лондон.Нисам очекивала  писма од њега.Крајем 1972. стигла  је девојчицама и нама разгледница из Венеције  којом нам Бродски честита Божић и Нову годину.  

 „Можете замислити како сам овамо доспео. И то  због тога што не могу нигде да се скрасим, “ наводи Елизабета Маркштејн у белешци уз интервју  са Бродским  који је  чекао 41 годину на публиковање, а објављен  десатк дана након њене,  а 17 годна после песникове смрти.