eNovosti.info

Ђенерал који није узмицао

У Новом Саду коначно обновљен споменик Петру Биги, великом војсковођи из српске буне 1848. Први пут је одбранио Србобран на Преображење, а други пут на Малу Госпојину поразио Перцела

“ОД официра који су већу улогу играли у србском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када је у његове руке ствар положена била, знало да је она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће трајно остати у историји србској, али и мађарској и аустријској.”

Ово је, у својим “Мемоарима”, о царском и краљевском ђенералу Петру Биги (1811-1879) написао Јаков Игњатовић (1824-1889), сведок и актер бурних збивања 1848. године у којима је створена Србска Војводина. Потрајала је, истина, само 11 година (бечки двор ју је, званично, укинуо 1860) али је, до данас, остала у свести и душама Срба северно од Саве и Дунава.

- Објективно, Бига је, уз војводу Стевана Шупљикца (1786-1848) и народног ђенерала Ђорђа Стратимировића (1822-1908), био један од тројице најистакнутијих војника наше буне. Тадашњи Сентомаш, а данашњи Србобран је, тада још у чину мајора, 1848. бранио и одбранио два пута, 19. августа на Преображење господње и 21. септембра на Малу Госпојину - потврђује, крај споменика великом ратнику на Успенском гробљу у Новом Саду, историчар Ђорђе Србуловић.

Тај споменик је, ваљда као прилог жалосном србском немару према сопственим великанима, годинама био срушен и зарастао у коров. Тек ових дана, на иницијативу новосадског Завода за заштиту споменика културе, а по пројекту архитекте Наташе Шијан, обновила га је фирма “Гранит - Лијешће”. Обнову је финансирало Министарство за рад, социјална и борачка питања.

- Сентомаш је 1848. и за Србе и за Мађаре био кључна стратешка тачка, јер је пресецао везу остатка Угарске са Петроварадинском тврђавом, на којој је био одсечен моћан мађарски гарнизон, али и пут ка Сремским Карловцима, где су били патријарх Јосиф Рајачић и Главни одбор Србског покрета - враћа нас Србуловић у бурне и славне дане буне.

Отуда је на једва 6.000 бранилаца, на Преображење грунула сила од 30.000 до зуба наоружаних мађарских војника, на челу са пуковником Ференцом Бакоњијем.
�

�

* Славна одбрана Србобрана на старим гравирима

�

“Битка је трајала 11 сахата, а Мађари чак успеше да се испну на наше шанчеве. Ту дође до крвавог боја прса у прса, али их храбри браниоци предвођени мајором Бигом сузбише и сасвим потиснуше”, описао је у својим “Успоменама” историјску битку ђенерал Стратимировић.

Већ тада, уз Бигу је кренула и слава официра који ни пре ким не узмиче. Потврдиће је и на Малу Госпојину, када је, са такође вишеструко бројнијом војском, на Сентомаш пошао злогласни мађарски генерал Мавро Перцел. После крваве битке, Бига је и њега спречио да крене ка Петроварадину и Карловцима.

- Овај велики родољуб је, доцније, био и командант Карловаца, а када је буна окончана вратио се у царску војску и блиставу војничку каријеру наставио у потоњим ратовима - каже Србуловић.

Реч је о походима аустријске војске на Италију 1859. и 1866, када се посебно истакао у бици код Монгабије. Тада је, као награду, добио племство и звање витеза од Монгабије, а одмах затим и генералски чин.

За разлику од већине србских официра којима је указана та почаст, укључујући и најпознатијег Светозара Боројевића, Бига је, међутим, није платио и одрицањем од своје вере. Остао је до краја живота одани Србин и православац и са супругом Христином се, по пензионисању, трајно настанио у Новом Саду. Сада, у коначно уређеном гробу и под обновљеним спомеником, обоје поново мирно почивају.

РОЂЕН У ЛИЦИ

-ЂЕНЕРАЛ Бига је рођен у личком селу Бјелопољу, надомак Коренице. Војнички занат се ту преносио са колена на колено, а он га је наследио од оца Тодора, официра у Оточкој регименти. Уз то, од мајке Ђурђије, кћери бјелопољског пароха Стојана Шевера, наследио је непоколебљиву оданост својој вери и свом роду.

ГРОБЉЕ БЕСМРТНИКА

-НОВОСАДСКО Успенско гробље се, с правом, може назвати и гробљем бесмртника. Поред Биге и Игњатовића, који је ту такође сахрањен, на њему, наиме, почивају велики национални делатници Светозар Милетић, Јаша Томић и Михајло Полит-Десанчић, један од вођа Другог србског устанка господар Јован Обреновић, књижевници Коста Трифковић и Јован Грчић, сликар Аксентије Мародић, редитељ Јуриј Ракитин...

Ђорђе Вукмировић,