Србска икона у Барију сачувала лик Светог Николе
Заборављени непроцењиви поклони којима су Немањићи даровали италијанску базилику. Краљ Милутин око свечевог гроба направио капелу изливену од мешавине сребра и злата. Чак и после пропасти средњовековне државе Срби и даље даривали храм
Католичка базилика Светог Николе у Барију која чува свечеве мошти и данас има православну капелу, па чак и делимичну аутономију од апсолутне папске власти, захваљујући непроцењиво вредним даровима Немањића, открива Владимир Давидовић, некадашњи секретар САНУ, врсни познавалац српске баштине у иностранству.
- Данашња представа Светог Николе прихваћена у целом свету заснива се на србској икони коју је Барију поклонио Стефан Дечански - истиче Давидовић. - По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, што указује на то да су Немањићи у ризници имали оригинално драгоцено дело. Зато је и србска икона сматрана чудотворном, па до данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб Светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин.
О даровима Уроша Другог Милутина, најмоћнијег владара Балканског полуострва, сведочи запис летописца Беатила:
"Лета господњег 1319. јуна месеца, другог индикта, Урош Краљ Рашке, Дукље, Бугарске и јадранског поморја све до реке великог Дунава, ову часну трапезу, велику сребрну икону, лампе и велике сребрне канделабре дао је начинити у Славу Божју и његовог блаженог Николаја. Обрад из Котора, син Силаве и маестро ово дело је начинио по налогу поменутог Краља".
Данас, нажалост, више нема Милутинове капеле која је од пода до плафона била начињена од плоча гламе, мешавине сребра и злата која се производила само у средњовековној Србији. У њеном средишту налазио се гроб Светог Николе под часном трапезом коју су красили бројни рељефи с библијским представама. Чудесну просторију незамисливе вредности осветљавали су пламенови двадесетак огромних сребрно-златних кандила и свећњака људске висине.
- Велика Урошева икона чува се с великим обожавањем у тајној капели трезора са светим реликвијама и одатле је никада не износе, осим у ретким приликама када настане велика суша или се десе превелике кише. И право је чудо видети да увек када се велика света икона јавно изложи народу, који плаче и кличе, одједном почну да падају или престану кише, зависно од потребе. Цар Душан је одржао традицију породице и поклонио базилици порез од 200 перпера, који је Србији плаћао Дубровник. Чак и после пропасти српске средњовековне државе Срби су према могућностима још дуго наставили да дарују храм у Барију.
Базилика у Барију - То је традиција коју је установио Стефан Немања, први дародавац базилике, о чему је сведочанство у житију оставио његов син Стефан Првовенчани - каже Давидовић. - У истом житију наведена је хијарархија која је постала матрица у националном бићу: "Живљаше захваљујући Господу Богу нашем Исусу Христу и пречистој његовој и непорочној деви Богородици и светоме чудотворцу, брзоме у бедама помоћнику и архијереју Николи и светом и великом страстотрпцу и у борбама браниоцу мученику Ђорђу".
ЗАШТИТНИК БРЗЕ ПОМОЋИ СТЕФАН
Немања је прву монументалну цркву подигао у част Светом Николи у граду Топлици, данашњој Куршумлији.
- Потпуно је нормално да Немања, владар Срба, народа сеоба, поштује свеца који је заштитник путника и "брз на помоћи" у невољи - каже Владимир Давидовић и шеретски додаје. - Немањићи су зато највећи донатори базилике у Барију, а тек после њих су Анжујци, који су нам својта по женској линији, од времена краљице Јелене Анжујске. Она је рођена као католкиња, а умрла као православна монахиња, а даровала је прекрасним православним иконама и базилику у Барију и Цркву Светог Петра у Риму.
Б.Субашић,
Новости