Србија уздигла НАТО до дипломатског статуса
Србија, која се сматра главним савезником Москве на Балкану, је направила велики корак према НАТО-у. Парламент Србије је ратификовао споразум који предвиђа слободу кретања НАТО снага по србској територији и који им даје дипломатски имунитет. Тако, Београд, иако опредељен за формалну политику неутралности, активно шири сарадњу са НАТО-ом.
"НАТО нам је потребан као савезник, који треба да штити србски народ на Косову и Метохији", - рекао је премијер Србије Александар Вучић. Он је овако коментарисао ратификовани споразум о сарадњи са НАТО-ом, додајући да не види ништа лоше у томе.
Многе српске политичке партије и организације, сматрају овај споразум са НАТО-ом као непријатељски.
Блиски извори Комерсанта у србским владајућим круговима су изразили сумњу да ће председник ставити вето на споразум са НАТО-ом и да се неће одлучити на конфронтацију са премијером, упркос чињеници да Томислав Николић говори више са про-руске позиције.
Шта више овај документ који је Скупштина Србије усвојила није први такав споразум са НАТО-ом. У марту прошле године Србија је потписала са НАТО-ом Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП), у којим је НАТО-у пружено право да користи српску војну инфраструктуру и да користи за обуку и маневре српску базу "Југ".
Комерсант цитира и србског аналитичара Драгомира Анђелковића који сматра да после ратификације споразума са НАТО-ом, Србија треба да пружи исте услове и за Русију - у оквиру хуманитарног центра у Нишу. Лист подсећа да је споразум о ословима боравка сарадника у центру у Нишу требало да буде потписан још за време посете руског председника Београду у јесен 2014. године, али да се то није догодило.
„У последњем тренутку србска страна је инсистирала да се то питање скине са дневног реда”, пише лист и додаје, позивајући се на изворе блиске Влади Србије, да је потписивање документа подразумевало повећање привилегија центра и давање посебног статуса персоналу. Тај статус би могао да се протумачи као дипломатски и он би био нова иритирајућа тачка у односима Београда са Западом, додао је извор. Комерсант оцењује да је „перспектива ширења центра у Нишу и давање посебног стауса персоналу постала још магловитија” након што се прошлог пролећа Србија прикључила Механизму цивилне заштите ЕУ.
У приближавању ставова Београда и Москве није помогла ни посета заменика премијера Дмитрија Рогозина током јануара, иако је тада разговарано о набавци руских ПВО система и борбених авиона МиГ-29.
У Москви прихватање новог споразума НАТО-а и Србије није прошло незапажено. Као што је наведено јуче, представник руског Министарства спољних послова Марија Захарова, је истакла :„Уочавамо да Србија развија односе са НАТО-ом. Полазимо од тога да ће се Београд, како су вишекратно изјављивали србски званичници, придржавати политике неутралности што је потврђено одлуком Скупштине Србије", рекла је Захарова
