Београдске приче: "Затечени град" у оку фотографа
Војвода Радомир Путник потписао документ о ангажовању фотографа који су оставили огроман траг на светску јавност упућујући их на енормне српске жртве приликом одбране престонице
Само неколико година пошто је настала, фотографија почиње да се користи и за бележење ратних сукоба. А какво би то планетарно искуство било да није било примењено и у Београду, поготово када се ради о ратним догађањима?
Ексклузивно за "Београдске приче" овога пута приказујемо делове из истраживачког дела "Затечени град" које потписују Владимир Томић и Данило Шаренац. Две стручне и угледне куће - Музеј града Београда и Институт за савремену историју, омогућиле су нам повратак у свет наших предака, или, боље речено, међу муке које су многе од њих отерале са тог света. Две прве године из војевања током Првог светског рата забележене су објективом сниматеља и описују страдање и борбу наших старих пре једног века.
Ратни дописници
- У разним околностима Београд је први пут фотографисан скоро четири деценије пре избијања Великог рата - каже Владимир Томић, један од аутора ове књиге. - За време србско-турских ратова (1876-1878), сви водећи европски илустровани листови послали су у Србију своје ратне дописнике и цртаче. Међу њима је био и загонетни И. В. Громан, који је дошао заједно с руским добровољцима. Он је снимио велики број фотографија у Београду, али и на фронтовима.
Од октобра 1912. године и избијања Првог балканског рата, мобилизацију и кретање српске војске прати велики број фотографа, а њихови снимци се појављују у београдским дневним листовима, међу којима су најагилнији "Пијемонт" и "Илустровани Мали журнал".
.jpg)
- Имајући у виду таква искуства, водећи људи српске војске од почетка Првог светског рата били су потпуно свесни важности фотографског бележења - додаје Томић. - Недуго по почетку аустроугарске агресије, Оперативно одељење Врховне команде издало је "Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту". Овај документ потписао је начелник Штаба војвода Радомир Путник, а задатак сликара био је да бележе све што би могло бити од значаја за оперативна дејства војске, али и од значаја за историју.
Имена ових људи историчарима су необично значајна, а њихово дело остало је неопходно како бисмо створили јасну представу о ономе шта се заиста догађало у том немилосрдном рату. Тако наш саговорник помиње Драгољуба Павловића, професора цртања који је своје учешће у балканским ратовима овековечио фотографским апаратом. Пошто је почетком Првог светског рата одбијен за војну службу због обољења бубрега, пријавио се као добровољац, да би га касније помоћник начелника Штаба генерал Живојин Мишић поставио за ратног фотографа "као првог из те нове струке".
.jpg)
На позив Драгутина Димитријевића Аписа, у Београд стиже и Риста Марјановић, фотограф париског издања дневног листа "Њујорк хералд". Он је већ у Паризу објављивао изложбе с ратним фотографијама из балканских ратова. У Ваљеву је 1914. године постављен за ратног фото-репортера српске Врховне команде.
- Марјановић је темељно забележио цео ток рата - додаје Томић. - Од мобилизације, изгона србског становништва и аустроугарских злочина у Посавини, Јадру и Рађевини и бомбардовања Београда, преко Церске и Колубарске битке и повлачења преко Албаније, до боравка српске војске на Крфу, Солунског фронта и ослобођења Србије.
.jpg)
Врховна команда омогућила је Марјановићу 1916. године да учествује на Свесавезничкој изложби ратних фотографија у Лувру, у Паризу, да би наредне године то исто учинио и у Лондону. Потом је изложба пренета у САД.
Хероји сниматељи
Имена ратних фотографа смењују се међу снимцима у књизи "Затечени град", па тако бележимо Бранка Јефтића, који се враћа 1912. године са студија сликарства како би се борио у балканским ратовима, а 1913. године се враћа у Париз да би окончао школовање. Први светски рат овог патриоту поново враћа кући, где учествује у одбрани Београда, у којој заслужује сребрну сабљу, а напослетку гине 1916. године.
.jpg)
- Неколико фотографија јединица које су учествовале у одбрани Београда израдио је Јован Вићентијевић, предратни власник фотографског атељеа у Лозници. Он је снимао положаје око Царинарнице на Сави. Уз њега је Коста Макевић радио у фотографској секцији Врховне команде српске војске.
Аутори бележе и недовољно размршен лик загонетног Самсона Чернова, па кажу како је "за једне он био неоправдано заборављени искрени пријатељ Срба, а за друге обичан најамник, који је умео добро да наплати своје тобожње пријатељство". Било како било, Томић бележи како га је Обавештајни одсек Врховне команде крајем септембра 1914. године сумњичио за шпијунажу, да би му 1916. године србски министар војни на крштењу био кум.
- Чернов је бележио ратне догађаје, а после преласка Албаније, са Крфа га је Никола Пашић послао у Лондон, где је у Галерији Краљевског института приредио изложбу од 300 фотографија под називом "Срби у децембру 1915". Изложбу је отворио руски велики кнез Михаил Романов, стриц руског цара Николаја.
Спомен на трагедију
О Ббеограду тог времена можда најбоље говоре подаци које износи Данило Шаренац, подсећајући да је град пре рата имао око 90.000 становника, а да је после првих дана рата у престоници остало само око 17.000 становника, како би средином септембра тај број достигао до 25.000.
.jpg)
Фотографије које нас воде у то време данас су већином власништво Музеја града Београда. Оне сведоче о степену разарања, али и о напорима бранилаца.
- У децембру 1918. ослобођена и разрушена Краљевина Србија ушла је у нову државну заједницу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а Београд је проглашен за престоницу нове, велике и вишенационалне државе. Крај рата и ослобођење дочекао је порушен, опљачкан, запуштен и пуст, са малим бројем становника, без осветљења и саобраћаја - закључују наши саговорници. - Убрзо је настањен новопридошлим становништвом и многобројном државном администрацијом, неретко из крајева с којима је Србија доскора крваво ратовала. Зарад заједничке будућности ваљало је што пре уклонити трагове разарања. Већ 15 година доцније, готово да их није ни било.
.jpg)
Због тога су ове фотографије драгоцен и често једини документ и сведочанство храбре одбране Београда и његовог разарања у Великом рату.
ДАМА СА АПАРАТОМ
Представник Швајцарског Црвеног крста у Србији током балканских ратова и Првог светског рата била је и Катарина (Клара) Штурценегер, која је у два наврата боравила у нашем граду. Своја сведочанства о дешавањима у Србији изнела је у шест књига са неколико стотина фотографија. Књиге су штампане у Швајцарској, Француској и Немачкој и имале су по неколико издања.
.jpg)
- По повратку у Швајцарску, Клара је наставила да помаже Србији, организујући велике добротворне акције - додаје Томић. - Регент Александар Карађорђевић одликовао ју је орденом Светог Саве четвртог реда, а сахрањена је 1929. године у Цириху, о трошку Краљевине Југославије.
