Данас славим 97. рођендан, распродајем све што имам
Теслу је моја мајка наговарала да прихвати помирење са Пупином. – Да није било Тесле не би било струје у овом облику, а без Пупина били бисмо без рендгена, телефона...
Видосава Јанковић, пензионисани професор београдског универзитета на Филолошком факултету, слави данас 97. рођендан. Рођена је 6. марта 1919. у Риму. Кћерка је дипломате Радоја Јанковића који је између два светска рата био генерални конзул Краљевине Југославије у Чикагу и Њујорку. Лично је познавала Михајла Пупина, једног од најзначајнијих светских научника, иначе блиског пријатеља њених родитеља Радоја и Наталије. Видосава живи у Београду на другом спрату зграде, преко пута Ташмајданског парка, у Булевару Краља Александра. Повод за интервју је изложба о раду и животу Михајла Пупина у Историјском музеју Србије, која ће због великог интересовања бити отворена до краја јуна, а могуће је и до краја године. Јер, Видосава је одрастала уз Пупина.
Пупинова ћерка Вава је збијала шале и на сахрани оца; сукоб Тесле и Пупина због радио-апарата и Италијана Марконија
Шта посебно памтите из сусрета са Пупином?
- Упознала сам га 1931. у мојој 12. години. Познавала сам и његову кћерку Ваву. Била је удата за Американца, финог господина, који је политички и научно био безначајан. Вава је била духовита и у најозбиљнијим ситуацијама. Ево једне њене шале: Кад је Пупин лежао мртав и откривен у великој катедрали „Сен Патрик” у Њујорку Вава је казала мојој мајци: „Видите госпођо Јанковић, кад будемо хтелe лепо дa изгледамо отићи ћемо код овога човека који припрема мртваце за сахрану да нас лепо уреди”.
Да ли сте познавали Николу Теслу?
- Теслу никада нисам ни видела. Кад су моји родитељи одлазили код њега била сам сувише мала да ме воде са собом. Теслу знам само по причи родитеља. Моја мајка је Теслу, у разговору са пријатељима, представљала као великог господина. Био је изузетно фин и шармантан, посебно према дамама, а био је, на одређен начин, боем. Становао је у хотел „Њујоркер” у Њујорку. Никад није јео месо, али је волео „сок од меса”, односно супу. Са Пупином није говорио скоро 50 година, али је од мојих родитеља често тражио да му кажу како је Пупин.
Зашто су се посвађали Пупин и Тесла?
- Ја се нисам ни родила када су њих двојица заћутали. Причу сам чула од родитеља. Њих двојица су били и остали највећи научници света. Да није било Тесле не би било ни струје у овом облику, а да није било Пупина не би било радара, сонара, рендгена, мобилних телефона. Пупин је оснивач америчке агенције НАСА... До свађе је дошло због трећег човека – Италијана Марконија.
Шта се догодило?
- Тесла је тврдио да је он, а не Маркони, конструисао радио-апарат. На неком научном суду Пупин је стао на страну Марконија, а не Тесле. Јер, Маркони је успео да убеди чланове научног суда да је он, а не Тесла пронашао формулу за систем радио-апарата. И Тесла се, после тога, јако наљутио на Пупина, па је њихово ћутање трајало пола века, до судњег дана Пупина. Моји родитељи су, потпуно, били на страни Тесле. Моја мајка је успела, пред Пупинову смрт, да помири двојицу највећих Срба свих времена.
Како је до тога дошло?
- Пупин је почетком 1935. био тешко болестан, па је кћерки Вави казао да зове моју мајку и замоли је да доведе Теслу до њега у болницу. По Пупину, једино је моја мајка могла да доведе Теслу до њега. Пупин није хтео да оде „Богу на истину” посвађан са Теслом. Али, није било лако убедити Теслу да, упркос свом тврдокорном ставу да не жели контакт са Пупином, ипак то учини. Борба моје мајке и Тесле трајала је цело пре подне. И, најзад, после дугих прича и Теслине шетње по соби, прихватио је молбу моје мајке: отишли су у болницу где је лежао Пупин.
Шта се тада догодило?
- Моја мајка је увела Теслу у собу и обратила се Пупину: „Господине професоре, Тесла је дошао да се види са Вама”! Онда је приметила како обојица имају сузе у очима. Тада је изашла из собе и они су остали сами. После, не више од 15 минута, Тесла је изашао, а Пупин је, убрзо после тога заувек затворио очи.
Шта можете да кажете о књизи „Дани и године”?
- То је аутобиографска књига мога оца Радоја Јанковића о свим његовим значајнијим сусретима. Први пут је објављена 1926. У књизи мој отац „говори” о свима са којима се дружио. Кад се виде та имена види се какав је и он човек био. Ту су: Владислав Петковић Дис, мајор Драгутин Гавриловић, легендарни бранилац Београда, Растко Петровић, Милош Црњански... Размењивао је писма са Андрићем и Мештровићем. Био је пријатељ са краљем Александром, сарађивао је са Миланом Стојадиновићем, са америчким председником Рузвелтом, са албанским краљем Зогом... Књига је коришћена у Америци за снимање низа филмских серијала. У њој је описан Први светски рат.
Кога имате од родбине?
- Готово никога. Сви Срби, по оцу, погинули су у ратовима, а по мајци сам Јеврејка, па ни њих више немам.
Како сада живите?
- Имам скромну пензију од 31.000 динара. Сва срећа што је моја мајка много тога куповала, па сад ја то распродајем. Надам се да ћу умрети пре него што дођем до последњег предмета за продају.
Ко вам помаже у кућним пословима?
- Имам помоћ. Две жене су, наизменично, уз мене. Оне су скромне, па некако све то преживљавамо.
Да ли сте били удати?!
- Јесам, али то је било одавно. Био је то брак без деце. Чак сам Павлово презиме заборавила. А не, сетила сам се. Презивао се Кнежевић. Био је из Ужица. Жао ми је само што нисмо имали децу. Нисам могла ни да их усвојим, јер стално сам радила на факултету.
Славко Трошељ,
Политика
КАТЕГОРИЈЕ
