. Крим је ушао у руску књижевност Златног и Сребрног века.
Ово руско полуострво у Црном мору мистичном силом је утицало на машту руских писаца –нико се� са Крима није вратио без� песме , нове приче или макар сећања које ће бити уобличено у неки књижевни исказ.
.Пушкинова „Бахчисарајсак фонтана „, Толстојеве Севастопољске мприповетке“, „Таврида „Семјона Боборова, Чеховљева „Дама с кученцетом“-дела настала на Криму или инспирисана њиме.
.Дом Коктебељ Максимилијана Волошина , саграђен 1911., уникални феномен� у коме су обитовали рускиоисци пре и после� Револуције.
.Лав Толстој је три пута боравио на Криму, ту се лечио од тешке бочести, а посећивали су га �Чехов . Горки, Буњин.
.Кримом су се иснприсдали Марина Цветајева� („следила� сам кудрваг мага тих прелепих места“� Пушкина),Владмири Набоков...
.Владимир Луговски је завештао своје срце које је после песникове смрти уграђено у зидине� на обали Јалте.
.Књижевност је Крим� обогатила, продубила.
.У последња два века� руски писци мењали облик Крима у буквалном смислу.
Крим је заувек ушао у руску књижевност� још у Златном веку-у почетку� Пушкиновом„Бахчисарајском фонтаном“, а ксније Толстојевим „Севастопоњским причама „ и Чеховљевом причом „Дама с кученцетом „.
Дом Максимилијана� Волошина стециште руских писца на Криму
�У Сребрном веку један од централних догађаја� у културном животу Крима постала је појава на његовој� мапи дома Максимилијана Волошин� који је одмах посато обитавалиште рских писаца и сликара.
Међу првима� од руских писаца� који �су обрадили тему Крима били су� Гаврил Державин који му је посветио оду „Добијање Крима“ (1784.) и� Семјон Бобров , који је опевао полуострво у поеми „Таврдида „(1798.)
Касније� се ткавим сликама надахњивао Александр Пушкин, који је 1820.г. путовао по полуострву и Крим је
�је очарао песникову� машту.
Александра Сергејевича је више од свега� одушевила бивша престоница кримског хамства –Бахчисара, која је сачувала источњачки дух, а особито Фонтана суза��� коју је кроз неколико гдоина оваплотио у свјој песми.
Толстој три пута боравио на Криму
Сасвим другачије је Крим видео писац Лав Толстој, који први пут доспео на полустрво за� за време одбране Севастопља� средином� XIX века.
Марина Кудимова, песникиња, публицисткиња , заменица галвног уредника Литературне� газете ,о томе овако пише:
„Лав Толстој пише „Севатопољске приповетке „. Тиме почиње велики жанр� руске војне прозе.Толстој је на� Криму боравио три пута,� и у дому Гаспре, где се опорављао после врло тешке болести�� су га посетили Чеховм Горки, Буњин „.
Писац Максимилијан Волошин открива другу старану Крима-туристичку
Другу страну Крима,туристичку ,открио је писац Максимилиан� Волошин.Краје� XIX� и почетком XX века� када је његова породица међу првима купила парцелу на Коктебељу, он је ту саградио кућу по сопстевном пројекту наманивши нје „ за добре сусрете и пријатењске разговоре „.У лето 1911.у њу су стигли и први гости.
Од тада је та кућа постала� непрестано� прибежиште песника, писаца, сликара-практично сви они су смтрали својом дужношћу� да посете� Коктебељ у трагању за инспирацијом.
Ево како о томе пише писац, историчар руске књижевности,Алексеј Варламов:
„Тамо су долазили апсолутно разни писци и у дореволуционарно и послереволуционарно време.
То је уникални феномен.Коктебељ је у ствари било у најчистијем виду место где је Сребрни� век после Револуције налазио своје уточиште,пристаниште.
Улога Волошина је особито велика, за� њега је Коктебељ био� нешто више него� обично место у коме се пријатно може провести� време.Он је веома волео Крим, кримске старине,врло прецизно их је овековечио�� у стиховима, прози и на сликама.“
Свако је� овде налазио нешто за себе
Марина Цетајева је следила сенку Пушкинову“ кудравог мага тих лирских места „.
Александр� Грин је од полуострва� створио део свог мистког света.
Владимир Набоков је оваплотио једну од најупечатљивијих �слика у опису средоземног� света.
Многи су говорили да су на Криму оставили совоје среце, говорила је Марија Кудимова:
„А познати совјетски песник Владимир Луговски то је урадио буквално. Умро је на Јалти од инфаркта� и завештао своје срце да га зазидајуу у� зид који је водио према дому стваралаштва,познатом јалтанском.
На Јалти и Котебељу , ја мислим да је макар једном боравио сваки совјетски писац.Колико ли је� само тамо написано песама,повести,колико је тамо било сваког рода доживљаја, не може се набројти.“
Полуострво је на мистички начин утицало� на машту руских писаца-скоро нико отуд није одлазио без песме, нове приче,или бар без успомене од које је после настала слика или књижевни лик.
Књижевнот је Крим обогатила, продубила
Уосталом,нису само руска поезија и проза прожети� духом Крима-уметнички геније се� са своје старане такође појавио на полуострву, каже Алексеј Варламов и додаје:
„Најтачнију,најверодсотојнију, не романтичну као код Пушкина, по лекарски сухопарну, прецизну оцену, дијагнозу� значаја� Крима� у руском животу� дао је А.П.Чехов� и својим животом на Криму , и причма,мада их нема много са кримском тематиком,али једна, „Дама с кученцетом“ све је надвисила.
Мислим да је Чехов Крим учинио бесмртним.� И кад� долазимо на Крим, Јалту, ми се сећамо да су овуда пролазили� јунаци приче.
�У том смислу је књижевност на Крим утицала: она га је обогоатила, продубила.“
Рускои писци су облик Крима мењали у буквалном смислу.
У последња два века тамо су� отворни музеји, подигнути спомненици посвећени руским писицима, а понекад и књижевним јунацима.
Тако на пример по морској обали на Јалти� већ неколико година „шеће“ бронзана Дама са псетанцетом.
�
�
�
�