ЕВРОПСКА СТВАРАЛАЧКА ЕЛИТА У ВЕЛИКОМ РАТУ ( II)
За време Првог светског рата 27 иностраних информационих агенција снабдевало се новостима из Немачке од Zentrastelle fuer Auslandsdienst, пропагандног подраздела немачког Министарства спољних послова .
1.Макс Вебер, немачки социолог ( 1864-1920)
„Овај рат је велик и прелеп, свеједно како ће се завршити“
Служио је као официр одговаран за дисциплину при болничкој комисије града Халдеберга. Године 1917. добио је професуру на катедри у Бечу.
Из писма жени од 28.јуна 1914.:
„Није важно како ће се завршити. У сваком случају овај рат је велики и прелеп.“
2.Франц Марак, немачки сликар ( 1880-1916 )
„Створли смо и громовника Зевса и крвавог Марса“
Године 1914. одлази на фронт као доборовољац, а две године касније ( 1916.) стављен је на списак „најзначајнијих немачких сликара „, што му је омогућило да се демобилише, али је он ипак остао у војсци.
Из есеја „О чистилишту рата „ из октобра 1914.г.:
„Ми смо у збиљи створили оно о чему је Хомер певао у стиховима о громовнику Зевсу и крвавом Марсу...
Нисмо могли знати с каквом ће снагом наступити у велики рат који ће да растури све старо, све труло,и да створи будућност каква треба човечанству. „
3. Томас Ман, немачки писац , нобеловац ( 1875-1955)
„И војник и писац благодаре Богу за овај велики рат „
У време Првог светског рата живео и радио у Минхену.
Из есеја „Мсли о рату „,август-сепембар 1914.“:
„Како могу војник и писац да не благодаре Бога за крах овог мирног живота којег су они сити, сити до грла !“
4.Готфрид Бени , немачки писац, ( 1886-1956 )
„Журим у рат“
Лекар по професији, Бен је добио војни позив већ у јулу 1914. г. и служио до краја рата у фронтовским и прифронтовским болницама , претежно у Белгији.Одликован је орденом Гвозденог ктста другог степена.
Из писма издавачу Алфреду Мајеру 27.јула 1914.:
„Журим,треба да одем у рат,а нисам сасвим спреман,треба што пре да путујем у Минхен,а затим одмах право у Берлин у регрутациони пункт „.
5. Макс Бекман, немачки сликар, ( 1884-1950)
„Ни у Французе , ни у Русе пуцати нећу „
Служио је као медицински помоћник, отишао на фронт као доброољац,али је већ 1915. доживео тешки нервни слом, после чега је био прекомандован у Стразбург, затим у Франфрукт.
Из писма жени, крајем 1914.г.:
„У Франвцузе ја пуцати нећу, зато што сам од њих врло много научио.У Русе такође нећу метка испалити јер Достојевкси је мој пријатељ.“
