eNovosti.info

Судија Антонети: Нико није победио Трибунал, па ни Војислав Шешељ

Човек који је донео ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу истиче, у ексклузивном интервјуу за "Новости", да га туђе примедбе поводом те одлуке - не занимају!

Хашки судија Жан-Клод Антонети до сада се није оглашавао у медијима и ово је први пут да преко страница нашег листа износи своје виђење суђења вођи србских радикала, које је својим епилогом изазвало много буре у Србији, региону, свету.

Одмах пошто је ослободио Шешеља, Антонети је напустио Хашки трибунал, али објашњава, за "Новости", да у томе нема ничег исхитреног и необичног, већ да је то све одавно било планирано:

- Напустио сам Хашки трибунал по истеку мог мандата сталног судије у Међународном кривичном суду за бившу Југославију у сагласности с резолуцијом 2256 СБ УН. Међутим, као доајен међу судијама Међународног правосудног механизма, наставићу да радим за међународну правду.

* Како оцењујете негативне коментаре због ослобађања Шешеља - од оних главног тужиоца Хашког трибунала па до критика лидера нашег региона?

- Апсолутно не желим да износим коментаре поводом изјава ових или оних!

* А како реагујете на Шешељеве тврдње да је изашао као победник против Хашког трибунала?

- Нико не може да тврди да је извојевао победу против правосуђа и његових одлука и пресуда.

* Главни хашки тужилац је најавио жалбу на ослобађајућу пресуду Шешељу. Постоје ли нови докази како би се иницирао нови процес у апелационом поступку?

- Тужилац има право да се жали на пресуде. На њему је да развије своје аргументе у жалбеном поднеску.

* Има ли сада Шешељ право на надокнаду због тога што је у притвору провео више од десет година као невин човек, на основу првостепене пресуде?

- У свом мишљењу сам указао да, по мени, особа која је проглашена невином има право на накнаду штете.

�

* Како гледате на оптужбе да је Међународни кривични суд за бившу Југославију "политички трибунал"?

- Што се мене тиче, никада нисам стекао утисак да сам део политичког суда. Потпуно сам независан судија.

* Може ли Шешељ, сада, теоретски, да постане адвокат одбране неких хашких оптуженика као, на пример, Радована Караџића у жалбеном поступку?

- Да би неко постао адвокат пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, односно адвокат Међународног правосудног механизма, треба да испуни критеријуме. Питањима адвоката бави се Секретаријат трибунала. Имам осећај да се ово правосуђе налази у сталном сукобу интереса. На пример, адвокати постају чланови Трибунала као правници који раде са судијама. И супротно: правници који су радили са судијама постају адвокати оптужених. Коначно, адвокати оптужених су постали судије... Поставља се питање могу ли судије на крају постати и адвокати оптужених? Није неуобичајено видети да брачни друг ради, на пример, у канцеларији тужиоца, док други члан породице ради са судијама... Нешто слично не постоји у земљама са стриктним прописима, као што је моја, где адвокат може да постане судија у суду тек за неколико година.

* Да ли сте, у принципу, задовољни досадашњим радом Хашког трибунала?

- То питање је за мене нарочито занимљиво. Савет безбедности УН је затражио процену радних метода Међународног кривичног суда и Међународног правосудног механизма. У том смислу сам формулисао неколико предлога, да би се међународно правосуђе учинило ефикаснијим, с циљем да се скрати дужина процеса уз истовремено очување права одбране.

* Који су то предлози?

- Предложио сам да Савет безбедности усвоји правило процедуре према коме би председник судског већа био стављен у седиште кривичног поступка. Такође сам, између осталог, предложио и да председника Међународног правосудног механизма бира Генерална скупштина УН, а не да га именује генерални секретар УН. Према мојим сазнањима, тело које тренутно врши процену требало би да своје препоруке поднесе Савету безбедности почетком јуна.

ДОНОСИТИ ПРЕСУДЕ ШТО ЈЕ ПРЕ МОГУЋЕ

* Шта би још конкретно могло да поспеши и убрза рад Трибунала који је показао бројне слабости?

- Функционисање Међународног правосудног механизма показује бројне проблеме који морају да се реше реформама. Неприхватљиво је да председник Механизма има дискреционо право бирања судија већа и да се сам одреди за председавајућег жалбеног већа... Постоји озбиљно питање у вези с правичним условима суђења које захтева апсолутну независност судија. Предложио сам да се судије бирају тајним извлачењем са листе Механизма, што би била гаранција против клијентелизма и што би раздвојило функцију председника Механизма од функције председника жалбеног већа. Требало би размотрити правила процедуре, тако да се пресуда доноси што је пре могуће, док су овако потребне и године до саслушања.

Горан Чворовић,
Новости