ФИЛМ“ОГЛЕДАЛА „ О ЖИВОТУ МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ
Филм о заједничком , сабирном ,лику жене песника из сребрног века која наставља свој живот у крвавом� режиму
У� руским биоскопима је 24. априла� почео да се приказује�� филм „Огледала „ редитељке Марине Мигунове, први историјско-биографски� игранми филм у центру� којег� је трагична судбина велике песникиње Марине Цветајеве� �(1892-1041 ).
Филм је сниман шест година, по сценарију� Анастасије� Саркисјанове� уз учешће Јурија Арабова, а прва� његова пројекција је� �била 2013. г.у спомен музеју Цветајеве у Моксви.
� Насловну улогу�� игра�� Викторија Исакова, Сергеја Ефрона тумачи Роман Пољански,� Константина Родзевича Виктор Добронравов,док се у улози Бориса Пастернака ( који је на титлу� није поменут�� по имену, него само као „ пријатељ Цветајеве „) појављује�� Јевгеније� Књазев, сва тројица� су завршила Позоришни инаститут „Борис Шчукин „ у коме је Књазев актуелни ректор .
Како пишу руски медији, након што су пре два дана “Огледала „ стигла у биоскопе широм Русије,под будним оком� искусног Јурија Арабова,млада сценаристкиња� Анастсија Саркисјан� вешто је сажела бурну биографију Марине Цветајеве у четири главе љубавног романа са главним мушкарцем њеног живота- Сергејем Ефроном.
Пролог и три чина као у грчкој трагедији
„Огледала „ су� састављена од три чина� и пролога, као у грчкој трагедији коју је Цветајева толико волела.
Тако је у прологу приказано� како �се �1911 .г.посредством Максимилјана Волошена� песникиња �упознала� �у Коктебељи �на Криму са� ватренмим романтичарем� Сергејем Ефроном.Тако је настао роман� дугог и трагичног живота.
Затим 1922. ,Праг у коме су она, он и њихов� нови друг Константин Родзевич,човек који се није много разумевао у поезију, али је ипак постао главни јунак две поеме „Поеме о Бдима� „ и „ Поеме� Краја“. Уследило је потом неколико мучних месеци за време којих су �били повезани у нерасакидивом љубавном троуглу.�
У филму , иначе , нема много поезије, песме� настају� углавном на трчању� и� не� звуче често из ауторкиних уста. Два глумца су за време� снимања током месец и по дана� потпуно ушла у историју живота песникиње.
У филму� су на минимум сведени многобројни занимљиви дигађаји из живота поетесе, па се тако� њена лезбијска веза� са� Софијом� Парнок� само узгред� спомиње, а потпуно је испуштен живот њене друге кћерке , Ирине, која је умрла у трећој години.
Руска критика и филмски� актери� истичу� да би требало одати признање� супервизору� сценарја�� Арабову и његовој школи,захваљујући којој је прича саграђена с� архитктонском прецизношћу, мада је приметно да се током сниамња филма� губи дубина изражајности.
�Даље у „Огледалима „ радња тече овако :1925. Ефрон и Цветајева су већ у Паризу,Сергеја врбује НКВД и оптужује за убиство Јевгенија Рејса.
И на крају,пошто су изгубили сваку наду да могу� наћи мир у туђини, �враћају се �кући, у Совјетску Русију, очекујући да ће им се судбина насмешети, али уместо тога налазе смрт.
Филмски опус редитељке� Марине Мигунове
�Марина Мигунова је искусна редитељка која иза себе� има неколико� фимскх оставрења� различитог жанра: дебитовала 2004.г. филмом „Опростите , докторе Фројд „ а након две године ( 2006.)� снима авантурситички филм� „Гроф Монтенегро „ о потомку �руског� грофа Милордовича� из 19. века који у трагању за својим славним претком� долази �прадедовим траговима у Црну Гору где� се заљубљује у девојку Славку, Црногорку неизмерне лепоте. Затим следи филм „И пада снег „...
Шест година припреме
Редитељка� Мигунова се� шест година припермала да�� на екрану прикаже песника,�� да оживи душу. И то голу душу ,маколико била� страшна, и то баш �душу Марине Цветајеве.
То је , несумњиво био изазов, у сваком случају догађај� у домену духа, али редитељка, именакиња велике песникиње, није одустајала. Пре него што је почела да снима� прошло је пуних шест� година ����у сумњама, трагањима,� питањима, истраживањима.
А та огледала су метафоре, начин на који се мгло продрети у душу и живот поетесе без улепшавања оног на� што се код� ње наилазило.Све ове године Мигунова је� стремила ка објетивности, али се� реакције� публике не могу до краја предвидети.
Сама редиетљка овако предочава исход� свог дугогодишњег трагања за душом и животом једне од две руске песникиње- виле ( поред Ане Ахматове ) :
„Један гледалац ми је рекао:-Требало је толико мрзети Цветајеву да би се снимо један овакав филм о њој .–
Још једном понављам: ја је тако волим� и апсолутно оправдавам, клањам се пред њом� за њену храброст, за њену доследност и верност ��самој себи , и то је за мене најглавније .“
Аутори филма су настојали да прикажу како је живот са поетесеом којом� све време� владају риме и ритмови,осећања и страсти,заиста врло сложен и� тежак.То нарочито долази до изражаја кад су напољу сложена и смутна времена-рат, хладноћа,емиграција, беда...
Жена –поета се� осећа добро само онда кад се налази у стању љубави, праве или измишњене, није битно. Важно јој је да буде� на граници обостраних осећања.Она� говори� све� што мисли и осећа и доводи до нервних напада,суза и покушаја самоубства� своје ближње� и познанике . У свему томе њој самој је најтеже.
„Она једе људе „
„Марионочка, јесте ли попили� лекова за умирење,“покорно се интересује пред спавање њен� драги, Серјожа� Ефон.Болестан човек, страдалник који �више није у стању да подноси� буру �у души и непредвиђена понашања своје драгане .Тачно тако ,као што се�� мења амплитуда страсти јунакиње ,� долази до� колебања линија сценарија.
У филму� се може чути �и овакав дијалог између два сарадника НКВД који� у Чешкој прате� Сергеја Ефрона.
Један од њих каже да не види ништа лоше у томе што Ефрона жена вара, јер су све� жене такве.
„Ето, на пример, моја жена спава с тобом. Мислиш да ја то не знам „, говори он свом партнеру.Али код Ефрона ствари стоје знатно� горе,његова жена је песникиња.“
�Тај дијалог� наставља реченицу са почетка филма кад Ефронова� сестра , гледајући како се бурно� развијају односи� Цветајеве и њеног брата ,каже:“Добро би било кад би се то што брже завршило. Она једе људе.“
Унутрашњи пут душе жене-песника
Сјајна глумица Викторија Исакова у� насловној улози показује цео унутрашњи пут душе жене –песника, истичу руски филмски критичари.
Оне којој је најважнија унутрашља истина, чисто осећање ,умешност да правилно осећа.
Исакова �игра јаку жену поред које су сви показују� као слабићи-мушкарци, деца,писци, чиновници,полицијаци, бољшевици.
Не само људи, него и век, време, у поређењу с њом испадају слаби,немоћни.
С тачке гледишта сценарија и режије , у филму се јавља један снажан, мада не нов�� уметнички поступак , који се често користи у детективским серијама, када се приказује како Цветајева примећује детаље� онога што се збило у прошлости.Све види у својим сликама и у својим бојама. Тако� у једном кадру на крају филма , као виђење� песникиње�� појављује се гигантски коњ �који се уздиже над �неким забаченим� местом. То би, истина, могло да изглда као претеривање,као и то што се ��у филму� ��у једном моменту� појављује� глава из које се крв�� лије на све стране.
При крају филма Исакова игра не само Цветајеву, него� оваплоћује и све судбине жена тога времена.Одједном� код ње ниче нешто од Ане Ахамтове,па од Зинаиде� Хипниус, од других.
�Заједнички ,сабирни, лик� жене -песника� сребрног века� која наставља свој живот у крвавом режиму.Понекад се чини да је та јунакиња лично прошла кроз� злостављања и логоре. А није.
Како је Пастенак разговорао телефоном са Стаљином
�Московски пријатељ Цветајеве,песник Борис Пастернак , у поређењу с њом приказан �је у филму као�� нека залутала будалетина.�
Ево шта је глумац Јевгеније Књазев рекао о лику Пастернака� кога тумачи у овом филму :
„Прочитао сам сценарио и поразила ме епизода кад Борис препричава Марини свој телефонски разговор са Стаљином у коме се он пред вођом каје за испољену слабост,исповеда се, просто моли опроштај грехова.
�Вођа је� Пастернака у телефонском разгвору замолио да му да савет шта да ради с Мандељштамом чија је судбина висила о концу, а� Борис� Леонидович� није могао наћи потребне речи.
Себи сам поставио питање: имамо ли ми право да тако нешто износимо на суд јавности ?Милслим да имамо.
�Осим тога, имамо право на слабости, страх, илузије.По мом �мишљењу ,Пастернак се није уплашио, не,он� је просто био контузован,изненађен што му се телефоном обратио сам Стаљин .Пастернак је био просто очаран� Стаљиновим талентом и снагом ,сазнањем какву моћ он има.Милиони људи су га боготоврили, па зашто да га не обоготвори и Пастернак?
Међутим , то ни у ком случају не умањује његов песнички таленат и заслуге за књижевност.
Сви филмови и тв серије о Цветајевој
Играни филм о Ахамтовој� и Цветајевој�� „Месец у зениту „ снимљен је� 2007.г. у режији Димитрија Томашпољског. Филм је приказан� на телевизији у четири епизоде , �снимљен је по мотивима недовршене драме Ане Ахматове „Пролог или сан у сну „ , а улогу Цветајеве у њему је играла� Наталија Фисон.
У серији „Очарани злом „ режисера� Михаила Козакова� говори се о животу руске емиграције у� Паризу 30—их година� ХХ� века,� у којој Марину Цветајеву игра� Гаљина Тјуљина.
Докумнтарци о Марини Цветајевој
О животу и ставралаштву Марине� Цветајеве снимљено је више �документарних филмова од којих наводимо неке.
1.„Деведесет ми је година,још лако поигравам „, документарни филм Марине Голдовске� из 1989.г. Филм је� о Анастазији Цетајевпој� и њеним успоменама на Марију Цветајеву.
2.“Цветајева Марина.Роман њене душе.“Редитељ Татјна Малова 2002.
3.“Страсти по Марини.“Режисер�������� :Андреј Осипов , 2004. (Награда „Ника „ за најбољи документарни филм� 2004 године.)
4.“Надахнута Марина „. Режисер : Олга Нифонтова, 2008.г.
5.“Париска елегија .Марина Цветајева „. Режисер :Александра Свињина, 2009.
Бранко Ракочевић
�
�
�
�
�
�
