Хрватска неће моћи да уведе евро бар још 15 година
Хрватска неће моћи, због неиспуњених услова, бар још петнаестак година да уведе евро, оцјењује економски аналитичар загребачког Економског института, Жељко Ловринчевић.
Ловринчевић је, на конференцији Хрватско новчано тржиште у Опатији, казао да због високе евроизације земље, а немогућности да уведе евро, Хрватској остаје да се сво то вријеме „носи“ са ризиком курса, преноси Тпортал.
Хрватски бруто домаћи производ (БДП) ове године ће пасти 0,6 одсто, а сљедеће порасти за 0,7 одсто, док ће јавни дуг до краја ове године бити 70 одсто БДП-а.
Тренутно је потребно око 4,2 одсто БДП-а за сервисирање камата по јавном дугу, чиме Хрватска улази у зону високо задужених земаља, казао је Ловринчевић у осврту на привредна кретања у тој земљи, њихове посљедице, могући развој догађаја и могућности рјешења кризе.
„Хрватска ствара годишње око пет одсто дефицита буџета, а у зависности од стопе инфлације треба нам минимално три процента реалног раста БДП-а на годину само за отплату камата“, истиче Ловринчевић.
Он такође предвиђа да ће у предстојећем периоду све више расти притисак на хрватску централну банку да узме учешће у репрограму јавног дуга.
По његовом мишљењу, ако капитал не дође у Хрватску, могло би да се догоди да Хрвати све више одлазе према капиталу.
Ловринчевић је навео неке елементе, како је рекао, могуће привредне и друштвене еутаназије Хрватске, ако се догоди негативни сценарио привредних и економских кретања. У том контексту каже да је рецесија за Хрватску пожељно стање у које се треба вратити, јер толико дубока криза у тој земљи.