Богати - богатији , сиромашни - сиромашнији
Евро је богате европске земље учинио још богатијим, а сиромашне су постале још сиромашније – процјењују економски аналитичари.
У анализама оправданости увођења евра као заједничке европске валуте, економски портали наводе да је прелазак на евро подијелио зону евра на два „табора“ – онај који је профитирао и онај који је додатно економски осиромашио.
Када нека земља прелази са своје валуте на евро то аутоматски чини скупом производњу унутар земље.
Код сиромашнијих земаља „скачу“ исплате радницима, као и плате и производна вриједност продукције. Истовремено, смањује се рентабилност производње и земља економски постаје још слабија.
У богатијим земљама тај прелазак је другачији. Нпр. Њемачкој заједничка валута омогућава да привуче раднике из иностранства, чини јефтинијом производњу и самим тим јача економију.
Њемачка је, због тога, у тренуцима велике економске кризе једина била су стању да издвоји милијарде евра и да истовремено отпише дио дугова државама попут Португала, Грчке, Шпаније и Кипра.
Да ли је евро за 12 година постојања успио да замијени незаобилазни долар?
Стручњаци напомињу да је у почетку евро помјерио свог конкурента са „владајуће позиције“.
Када се појавио евро, његов курс био је једнак курсу долара. Касније је чак додатно скочио и достигао размјере од једног и по долара. Али, велика криза показала је све слабости евра.
Ипак, за разлику од све већег броја скептика међу Европљанима, владе чланица ЕУ и даље вјерују у евро.
Тако ће од наредне године списак чланова зоне евра попунити нови члан — Литванија.
Литванска влада је, попут још неких, без обзира што се томе противи велики број Литванаца, припремила прелазак на евро, док су продавнице већ спремиле нове цјеновнике.
