Горан Рогић: Војна полиција ВРС су били лопови и пљачкаши
Предсједник Борачке организације града Бањалука, Горан Рогић, критикован је од стране многих бораца Војске Републике Српске, како због непоштовања према борцима и омаловажавања јединица ВРС и њихових припадника, изрицањем увреда, тако и због нежеље да учествује у реализацији пројеката о његовању и традицији Војске Републике Српске.
О овој теми разговарали смо са некадашњим командантом Првог батаљона војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске (1. БВП 1. КК ВРС), мајором Жељком Зорићем, аутором недавно објављене једине монографије о припадницима Војске Републике Српске са подручја града Бањалука, под називом „Бирани да буду најбољи“.
Мајор Жељко Зорић, данас је предсједник Удружења 1. БВП 1. КК ВРС. Четири пута је рањаван, а одликован је Златном медаљом за храброст и Орденом Његоша трећег реда.
Мајоре, недавно сте објавили монографију оПрвом батаљону војне полиције,а која је уједно и једина таква монографија о јединицама Војске Републике Српске са територије града Бањалука. Рекли сте нам да нисте имали никакво разумијевање од стране Борачке организације града Бањалука, односно њеног предсједника Горана Рогића у реализацији овог великог пројекта. Монографија је обимна и садржи 566 страница, а у њој је забиљежен, како сте рекли, само један део ратног пута и живота батаљона .
- Да, Борачка организација града Бањалука на челу са Гораном Рогићем није подржала пројекат израде монографије. Сам град Бањалука који је дао 27.000 припадника Војске Републике Српске, до сада нема ниједну монографију, а то је била скоро трећина припадника Војске Републике Српске.
Ако имамо Борачку организацију града Бањалука, она би требала да буде иницијатор, како окупљања ратних јединица и чувања успомена, тако и израде монографија-зборника јединица са територије града, а које би морале да садрже све податке о томе шта су прошли припадници Војске Републике Српске општине Бањалука.
И то за све бањалучке јединице, без изузетка. С друге стране, имамо самоудружене борце којима је стало да овакав материјал угледа свијетло дана и који је од великог значаја, не само за поштоваоце и припаднике Војске Републике Српске, него и за нашу будућност, а који материјал је, могли бисмо рећи и историјска грађа.
Ако Бањалука и њена борачка организација то не уради као највећи град, који је имао највише припадника у Војсци Републике Српске, шта очекивати са мањим градовима и местима. С друге стране, ако Бањалука то уради као највећа општина која је имала највише припадника Војске Републике Српске, онда је логично за очекивати да би и остали градови и општине ушли у такав пројекат. Тако бисмо за пар година добили једну комплетну слику о Војсци Републике Српске и сачували сјећања од заборава, а самим тим имали и једну колико-толико комплетирану грађу.
Али, Борачка организација града Бањалука на челу са Гораном Рогићем то уопште није жељела, нити жели да учини.
За сваки програм који смо предлагали или аплицирали, нисмо добили зелено свјетло од Борачке организације града Бањалука.
Са Борачком организацијом града Бањалука нема никакве сарадње, управо из разлога јер се тамо налази само један уски круг људи на челу са Гораном Рогићем који не види даље од своје канцеларије. То су људи који у на истим руководећим местима бораве дужи низ година и не желе да виде општи интерес бораца и њихових породица.
Рекли сте да нису ријетке ни тешке ријечи на рачун некадашњег Првог батаљона војне полиције и његових припадника чији сте командант били ?
Да, Горан Рогић, предсједник Борачке организације града Бањалука о нашем батаљону говори најружнијим ријечима. Његове ријечи бацају велику љагу на наш батаљон, а самим тим и на Војску Републике Српске у цјелини. Често говори на тај начин и не бира ни мјесто ни вријеме да каже, како тобоже, ми нисмо уопште били у рату, да су припадници батаљона крали и пљачкали, те злоупотребаљавали овлаштења војне полиције и „бијели опасач“.
Наравно, то није тачно. Било би добро провјерити његово учешће у рату, да ли је имао, или није прекид учешћа у рату. Да ли се бавио шверцом у рату или не. Да ли је тачно да је шверцовао аутомобилима. То би га требало питати, па онда да расправимо да ли смо ми били морални, или он.
Примједбе мајора Зорића нису једине на рад Борачке организације града Бањалука и њеног предјседника Горана Рогића. Како тврде борци, Рогић по сваку цијену настоји да остане на функцији предјседника, а о томе говори и чињеница да је на челу Борачке организације града Бањалука већ дванаест година.
Наставиће се…
Вања Савићевић