Пјесма Тоде Матић-Медић
ЗЕМАЉСКИ ИЛИ НЕБЕСКИ ГРЕХ
Потражи ме у звезданимпољима,
тамоћубити у ноћимладогаМесеца
што ми украдедан.
Препознаћеш ме - истасам!
Носићу у руцизаставунашељубави.
Стајаћунаулазунебескекапије
убелојвенцаницисавеломпрегрнута.
Љубави, чућешимојуштиклукакокорачам
плочникоммогаграда.
Свеближеиближесам горе прематеби
носим ти безбројземаљскихпорука
којесупразне: у њиманишта, семједнепесме.
Песмуумалоукрадеветаршто се ковитла
исподгустихшума И разгонипесакпомору.
Хтедох ти рећи да теволим, алипрећутахи не рекох,
а ти наставиидаље да се смешкаш.
Љубави, осећам да пролазимкрознекупатњу
"Земаљскогилинебескоггреха".
Не волимникогвише, љубав се у менипрозлила
одкојесталнобежимиздана у дан.
Теодора Тода Матић-Медић
Сиднеј, Аустралиа
