Пјесма Тоде Матић-Медић
ЗЕМАЉСКИ ИЛИ НЕБЕСКИ ГРЕХ
�
Потражи ме у звезданимпољима,
�
тамоћубити у ноћимладогаМесеца
�
што ми украдедан.
�
Препознаћеш ме -� истасам!
�
Носићу у руцизаставунашељубави.
�
Стајаћунаулазунебескекапије
�
убелојвенцаницисавеломпрегрнута.
�
Љубави, чућешимојуштиклукакокорачам
�
плочникоммогаграда.
�
Свеближеиближесам горе прематеби
�
носим ти безбројземаљскихпорука
�
којесупразне: у њиманишта, семједнепесме.
�
Песмуумалоукрадеветаршто се ковитла
�
исподгустихшума И разгонипесакпомору.
�
Хтедох ти рећи да теволим, алипрећутахи не рекох,
�
а ти наставиидаље да се смешкаш.
�
Љубави, осећам да пролазимкрознекупатњу
�
"Земаљскогилинебескоггреха".
�
Не волимникогвише,� љубав се у менипрозлила
�
одкојесталнобежимиздана у дан.
�
Теодора Тода Матић-Медић
Сиднеј, Аустралиа
�
