Великани – душевни болесници који су даривали идеје свету
ПАЦИЈЕНТ 3.: ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ, ( амерички писац, 1899-1961)
Дијагноза: оштра деперсија, умно растројство
Симптоми: Суисидне склоности, манија гоњења, нерви сломови
Историја болести: године 1960. Хемингвеј се вратио с Кубе у САД. Патио је од честе депресије, мучило га је стално осећања страха и недостатак самопоуздања. Практично није могао да пише и због тога је пристао да добровољно пође на лечење у психијатријску клинику, где је био подвргнут третманима електро- шокова ( укупно 20 третмана).
О том третману аутор романа „За ким звоно звони „ каже:
„Лекари који су ми дали електро-шокове, не разумеју писце: какавог је смила имало разарање мозга и брисање памћења који представљају мој капитал, и да ме избаце у обичан живот.
То је било сјајно лечење, само што су пацијента изгубили. “
По изласку са клинике, Хемингвеј је био убеђен да не може више писати као пре и први пут је покушао самоубуство, али, су га, на срећу, блиски пријатељи у томе спречили. На женину молбу , пристао је да настави са лечењем, али од својих самоубилачких намера није одустао. Кроз неколико дана пуцао је себи у главу из омиљене двоцевке напунивши претходно обе цеви.
Идеје које је даривао свету. Ту је најпре идеја о „изгубљеном покољењу „.
Хемингвеј као и његов друг по перу из исте епохе Ремарк, имао је у виду конкретно покољење самљевено жрвњем конкретног рата. Међутим, сам термин је звучао више удобно-од тог доба свако покољење налази узроке због којих би себе могао сматрати изгубљеним.
Нови књижевни облик, „метод ајсберга „ кад даргоцени, сажети текст подразумева штедри, душевно раздирући подтекст.
„Мачизам „ новог обрасца оваплоћен и у ставралаштву и у животу.
Јунак Хемингвеја је сурови и не сувише причљив борац, који схвата да је борба некорисна, али се треба борити до краја.
Најбескомпромисни хемингвејски мачо је постао рибар Сантјаго („Старац и море „) у чија уста је Велики Хем је „убацио „ реченицу:
„Човек није саздан за то да би трпео поразе. Човек се може уништити, али га је немогуће победити. “
Сам Хемингвеј, -ловац, војник, спортиста, морнар, рибар, путник, нобеловац, чије тело су покривали дубоки ожиљци, на огромно разочарање многих, није се до краја борио.
Своје пак идеале писац није изменио:
„Мушкарац нема право да умре у постељи. Или у боју, - или метком у чело „.
Бранко Ракочевић
