Горка мудрост Александра Солжењицина
3.� августа�� 2008. г. умро је један од најзначајнијих руских писаца ХХ века,� добитник Нобелове награде за� књижевност,� Александр Исаевич Солжењицин. Као што је и машато,� умро је у отаџбини,� у отаџбини која га се једном одрекла и� прогнaла и дуго није хтела� да га прими.
Њгов живот пун� потуцања, оскудица,� прогона и борбе још једном је доказао да судбина� писца и неранвдушног човека никад није била и неће бити проста.
Њему дајемо спомен ову
Поводом обележавања годишњице смрти Солжењицина одабрали смо неке� цитате� великог ауотора у којима свака реч звучи као позив и опомена� за човека .
Шта� може бити� најдраже� на целом свету? Показало се: сазнање да ти не учествујеш у неправедностима. Оне су јаче од тебе,� такве су биле и биће,� али� пусти да оне прођу поред тебе, ти у њима немој да� суделујеш.
Знаш зашто коњи живе тако дуго: они не објашњавају своје односе.
Уколико ниси у стању да искористиш минут,� узалуд� ћеш провести и сат,� и дан,� и цео живот.
Образовање ума се не прибавља.
Да смо велика нација-то треба да докажемо не огромошћу територије, не бројем народа које смо потчинили,� него величином поступака.
Ти људи имају тако добра лица као� у оних ко има честу савсет.
Васељена има онолико центара колико у њој има бића.
Неограничена� власт ограничеих људи увек доводи до суровости.
Ништа се у свету не може постићи насиљем! Узевши у руке� нож,� мач,� пушку,� ми се брзо� поистовећујемо с нашим џелатима и насилницима. И ту неће� бити краја.
Није увек страшно умрети.� Страшно� је умрети� сад.
Код људи су преокрнете представе о томе шта је добро,� а шта лоше. Живети у петоспратном кавезу� да би над твојом главом лупали и ходали, а свуд около� трешти музика из радио-апарата, -то се сматра комфором,� добром.
А� живот трудољубивих земљоделаца� у нахереним избама на крају степе, сматра се за нешто рђаво.�
Проста је истина,� али је тешко прихватити: благословене у ратовима нису победе,� него порази.�
Победе су потребне владарима,� порази народу. После� победе жели се још победа,� после пораза, жели се слобода и обично� се и добија.
Порази су потребни народу,� као што су страдња и� беда потребни� појединим људима: они њима продубљују унутрашњи живот, уздижу� се духовно.
Не сме се бити толико практичан да би се судило по резултатима: људски је судити по намерама.
Постоје људи којима у животу без већих напора� иде све глатко, док другим људима никад не цветају руже,� макар колико се трудили.
А кажу да судбина свког� човека зависи� од њега самог. Ништа од њега не зависи.
Паметног је на свету много,� доброг-мало.
Постоје зли људи који злокобно чине све сама зла дела и треба их само одвојити од осталих и уништити. Али линија која дели добро� и зло пресеца срце сваког човека. И ко би� хтео да уништи део свога срца?
Сажаљење је осећање�� понижавајуће: понижава и оног ко сажаљева,� али и оног кога сажажаљевају.
Сваки који је макар једном прогласио насиље за свој метод,� неизоставно мора изабрати лаж као свој принцип.
Љубомора је увредљиво самољубље. Права љубав лишена одговора није љубоморна,� она одумире,� окоштава.
Најтежи живот није кад се тоне у море,� укопава у земљу или кад се тражи� вода у пустињи. Најтежи жовот је оног који сваког дана кад излази из куће удара главом у привратницу-сувише ниску.
Хоћете� ли да вам кажем шта је најглавније у животу, да вам откијем�� неке� његове загонетке?
Не трчите за привиђењима - за� својином, за звањима, то кошта нерава и стиче се деценијама,� а� изгуби� се� само за једну ноћ. Живите� са предношћу над животом: не бојте се беде и не исцрпљјуте се� у трагању за срећом. . .� Ако вам нису пребијена леђа, ако ходате на обе ноге,� савијате обе руке, видите на оба ока и чујете на оба уха - коме још треба да завидите. Завист према другим,�� пре� свега једе нас саме.
Протрљајте очи,� ставите руку на срце,� и пажљиво оцените оне који вас воле и који су вам наклоњени. Не вређајте их,� не изазивајте.� Ни с ким од њих� се не� свађајте. Јер можда и не знате да би то могао бити ваш последњи поступак који ће остати у њиховом сећању.
Припремио,� превео и обрадио: Бранко Ракочевић
�
