Болест и идеологија Фридриха Ничеа, немачког филозофа
Дијагноза: Прогресивна шизофренија... (Литерарнија варијанта која се срета у већини бирграфија: опседнуост и манија).
Симптоми: Манија� величине; � Разаслао је� обавештеља са тесктом: „Кроз� два месеца постаћу� први човек на Земљи“; Тражио да� се скину слике са зидова јер је његова кућа „храм „; Помрачење ума (грлио се и љубио с коњем на централном градском тргу, ометао градски саобраћај,� јаки� болови у глави, неадекватно понашање)
У медицинском картону је писало да је пацијент Фридрих Ниче� пио из� чизме своју мокраћу, испуштао нељудске крике, у болничком стражару препознавао Бизмарка,покушавао да забарикадира врата срчама поломљњеног стакла, простирао постељу по поду и ту� спавао, скакао као јарац,� подизао лево� раме .��
Историја болести: Ниче је прежиево неколико апоплексичких удара , патио од� психичког растројства, последњих 20 година живота, (управо� баш у том периоду настала су нека од његових најпознатијих дела ко што је „Тако је говорио Заратустра„) од којих је чак 11 провео у психијатријским клиникама, а код куће се о њему бринула мајка.��
Његово стање се стално погоршавало: пред крај живота филозоф није био у стању да изговри� две-три најобичније реченице.��
Идеологија
Пре свега� ту је идеја о надчовеку� (ма како то изгледало парадоксално, управо оно скакање као јарац� и подизање левог рамена� неки тумаче као постојање надморалне, савршене личности која битише� с ону страну� добра и зла).��
Идеја новог морала (морал господара уместо морала роба):� здрави морал треба да� подстиче и учвршћује човеково стремљење за влашћу, да продубљује вољу за моћ .��
Савки други морал је болестан и деструктиван.��
Идеологија фашизма: болесни и слаби треба да нестану, снажнији да победе.
�
Бранко Ракочевић
�
