Болест и идеологија Фридриха Ничеа, немачког филозофа
Дијагноза: Прогресивна шизофренија... (Литерарнија варијанта која се срета у већини бирграфија: опседнуост и манија).
Симптоми: Манија величине; Разаслао је обавештеља са тесктом: „Кроз два месеца постаћу први човек на Земљи“; Тражио да се скину слике са зидова јер је његова кућа „храм „; Помрачење ума (грлио се и љубио с коњем на централном градском тргу, ометао градски саобраћај, јаки болови у глави, неадекватно понашање)
У медицинском картону је писало да је пацијент Фридрих Ниче пио из чизме своју мокраћу, испуштао нељудске крике, у болничком стражару препознавао Бизмарка,покушавао да забарикадира врата срчама поломљњеног стакла, простирао постељу по поду и ту спавао, скакао као јарац, подизао лево раме .
Историја болести: Ниче је прежиево неколико апоплексичких удара , патио од психичког растројства, последњих 20 година живота, (управо баш у том периоду настала су нека од његових најпознатијих дела ко што је „Тако је говорио Заратустра„) од којих је чак 11 провео у психијатријским клиникама, а код куће се о њему бринула мајка.
Његово стање се стално погоршавало: пред крај живота филозоф није био у стању да изговри две-три најобичније реченице.
Идеологија
Пре свега ту је идеја о надчовеку (ма како то изгледало парадоксално, управо оно скакање као јарац и подизање левог рамена неки тумаче као постојање надморалне, савршене личности која битише с ону страну добра и зла).
Идеја новог морала (морал господара уместо морала роба): здрави морал треба да подстиче и учвршћује човеково стремљење за влашћу, да продубљује вољу за моћ .
Савки други морал је болестан и деструктиван.
Идеологија фашизма: болесни и слаби треба да нестану, снажнији да победе.
Бранко Ракочевић
