Двери: Запад ће оптуживати Русију у сваком случају
Миленко Баборац и Иван Костић у интервјуу за „Глас Русије“ говоре о односима Запада и Русије и става Двери према тој ситуацији.
Представници покрета Двери Иван Костић и Миленко Баборац били су гости савезног руског омладинског форума Селигер, а вративши се у Москву, учествовали су у фестивалу у одбрану породичних вредности За живот. Селигер се cрпским гостима учинио као прави „факултет на отвореном“, захваљујући учешћу у њему стручњака из разних области, од кулинарства до геополитике. И сасвим логично чинило се да се своја концепција породичне политике представи управо на фестивалу у Русији, која је, према речима наших саговорника, постала право „Острво слободе“ за оне који желе да живе по традиционалним нормама.
Хајде да почнемо од главе економске вести последње недеље – ембарга на увоз намирница против земаља које су увеле санкције Русији. Србија, ако се наравно не понове инциденти око непознатог порекла меса неодговарајућег квалитета, добиће јединствену шансу не просто да ближе упозна, већ и да спријатељи руске потрошаче са својом продукцијом. Да ли ће она искористити ту шансу?
Иван Костић: Могу да кажем да је то изванредна шанса за развoј српске пољопривреде и прехрамбене индустрије. Међутим, у овом моменту нисмо спремни са својим капацитетима да испунимо оне потребе које Русија од нас очекује, максимално 10-20%. Због тога ми и сами морамо да кренемо у развијање индустријских капацитета, јер у протеклих 14 година, не само да нисмо развијали тај део економије, него смо га урушили и тотално запоставили. За сада, у Србији имамо јако неповољне услове да будемо конкурентни на руском тржишту. Треба да будемо конкурентни и са ценама и са квалитетом, ако то држава Србија не успе и не схвати на време ми и ту шансу нећемо искористити. У будућности извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију може да буде једина компаративна предност Србије.
На селигерском форуму политиколог Николај Стариков је истакао да ако још пре две године реч „рат“ чинио нам се као нешто далеко (Ирак, Сирија), данас се бојева дејства воде пред руским границама, зато је бесмислено правити се да је то само украјински проблем. Како би смо се убедили колико је ова тема блиска србском друштву, треба читати не штуре вести, већ коментаре под њима. И овде се виде две тенденције: сталне паралеле са Југославијом, и друго, врло често несхватање ставова руског руководства.
Миленко Баборац: Зато што је видело много сличности са нашом ситуацијом из 90-х година, када је Србија била принуђена да брани србско становништво у БиХ и Хрватској и када је под притисцима и санкцијама са Запада на крају била принуђена да одступе од те помоћи и да на крају и сама уведе санкције Републици Србској. То повлаћење Србије није донело никаквог плода, већ су после свега тога наши политичари и цели војни врх завршили у Хагу. Тим повлачењем Србија није успела да са себе скине кривицу. Исто тако, Русија је већ окривљена на Западу. Без обзира на њено понашање према југоистоку Украјине неће је мимоићи ни санкције ни казна. У србском друштву је популарна идеја да је могло активније да се брани становништво на југоистоку Украјине. Али можда ми не располажемо довољно подацима и свим чињеницама. Наравно, постоји и поверење у председника Путина, да он зна шта ради. Надамо се да ће свакако ситуација у Украјини ићи у правом смеру и желимо да се тамо што пре успостави мир јер је за нас украјински народ исто тако пријатељски као и Руски.
У бици невладиних организација у Србији Русија не само да губи. Може се рећи да није ни ступила у њу – узимајући у обзир број невладиних организација које спонзорише Запад и степен њиховог присуства у медијама. Једном у интервјуу за Глас Русије професор МГИМО Јелена Пономарјова је упозоравала да резултате овог дисбаланса можемо да осетимо већ на примеру наредне српске генерације, која ће се испоставити изгубљеном за Русију. Можда треба улагати у развој руско-спрских структура – запитао се тада експерт. Ово питање постављамо нашим саговорницима.
Миленко Баборац: Мислим да, можда, ни у самој Русији патриотски ориентисани НВО није био до недавно развијен и та потреба је тек недавно препозната. У Србији се задњих три година појавио Фонд Горчаков, активније је почео да ради РИСИ и полако Русија надокнађује тај заостатак који је у Србији итекако био приметан у односу на активности са Запада. Доћи ће ту до оснивања и многих других невладиних организација. Што се медија тиче, ми мислимо да за неки значајнији помак у смислу пробојности проруских политичких снага у Србији један од најважнијих предуслова да се Русија тамо медијски стационира. На србским кабловским мрежама има руских канала, али све је то на руском језику и то може да прати врло танак слој становништва. Сматрамо да је од изузетне важности отварање једне проруске телевизије и једне важне новине са националном покривеношћу.
Иван Костић: Да би Русија остварила своје економске интересе, где првенствено спада Јужни ток, неопходно је да руски невладин сектор буде активнији на простору Србије. Сами ресурси са којима ми располажемо су недовољни да би могли да утичу на већи број људи. У последњих две-три године активност Русије на Балкану је већа, али она и даље мора да се што активније укључи у политику образовања, јер је у протеклих 14 година скоро у свим школама руски језик укинут као обавезан предмет, тако да деца немају могућност да се упознају са руском културом. Ја полажем велику наду у нашу генерацију, да ће то бити генерација која ће због могућности, због приступа многим технологијама, омогућити развој наших односа. Међутим, да би тај ниво развоја односа ишао темпом који треба, јер се време у свету страшно убрзава, за то је неопходна подршка свих званичних институција и у Србији и у Русији.
КАТЕГОРИЈЕ
