Последње речи великих писаца
1. Оскар Вајлд, велики естета и мајстор парaдокса, умирао је у просторији неукусно окреченој. Чак ни пред лицем смри нису га напустили префињени укус и смисао за хумор. Последње речи које је изустио :
„Убиствени молерај! Једно од нас двоје мора одмах отићи одавде! “, отишао је на други свет.
2. Руски писац Михаил Јеграфоровић Салтиков Шчедрин дочекао је смрт речима: “То си ти, лудице„!
3. Јуџин о Нил је овако „мудровао„ пре него ће издахнути :
“Тачно сам то знао! Тачно сам то знао! Тачно сам то знао! Родио сам се у хотелу, и ђаво нека га носи, ево и умирем у хотелу! “
4. Виљем Сомрсет Моам забринуо се о остатку : “Умирати је тужан и одвратан посао. Мој вам је савет-никада се тиме не бавите!“
5. Полсење речи Виљема Саројана нису лишене духовитости и самоироније:
“Сваком је суђено да умре, али ја сам сматрао да је за мене направљен изузетак. И шта ћемо сад ?“
6. Умирући Оноре де Балзак се сетио јеног лика из својих дела, искусног доктора Бианшона. “Он би ме спасио“, уздахнуо је велики писац и издахнуо.
7. Јохан Вилхелм Гете је пред смрт тражио : “Више светлости „. Пре тога је питао лекара колико му је још остало да живи. Кад је лекар произнао не више од сата, Гете је са олакшањем уздахнуо и рекао: “Слава Богу, само сат.„
8. Умирући у малом месту Буживал крај Париза, Иван Сергејевич Тургењев је изговрио загонетне речи: “Опростите ми, моји мили,
моја трућања...“
9. “И како гласи одгвор ?“ - питала је Гертруда Штејн кад су је возили на колицима у операциону салу. Списателљица је боловала од рака од кокјег је умрла и њена мајка. Пошто није одбила одговор, поново је питала: “А какво је онда питање?“. Из наркозе се списатељица се никад више није пробудила.
10. Као истински језички чистунац умро је француски писац, песник и драматург, Феликс Арвер. Чувши да медицинска сестра неком говори: “То је на крају коЛидора“, он је последљом снагом протестовао:
“Не каже се коЛидора, него коРидора“ –и умро.
Бранко Ракочевић
