У добар час прваци - Родитељске радости и стрепње (1)
Ви сте већ, као што треба, одавно купили свом Ђачету-Првачету руксачић цвећарнику проходалом сличан и сав школски прибор у њему, поређан попут саћа у кошници. Пошто сте га радошћу родитељском сливеном са узбуђењем и стрепњом Његовог величанства Ђачета Првачета покропили, затворимо га за часак док не крене на срећан, свакодневни пут од куће до школе, да бисмо заједнички приступили „обради“ теме о посебним методама који ће вам помоћи да утврдите у којој мери је код вашег детета изражен потенцијал за школу и учење. Чујемо вас како кажете да је ваше дете спремно за школу, уме да чита и пише, завршило је „предвојничку обуку„ у Дечјој-војној пошти „Полетарц“, и сад може у ђачке регруте, да се јави у „јединицу“ код
Бити спреман за школу није што и улицу прећи
�Дозволићете да вас подсетимо на мишљење психолога како умети читати, писати и бројити,� не значи и бити спреман за школу.�� Напротив,�� бити спреман за школу значи бити спреман да се све то научи.�
Према томе,� бити спремна за школу није што и улицу прећи.�
Шта да се ради�� кад је већ� ваше Ђаче Прваче закорачило� првим кораком по дугој, тешкој,� али надасве узбудљвој стази� знања која се зове Школа?
Да ли је� ваше дете заиста спремно за образовни процес?
Покушајте да проверите.�
Основна је жеља за учењем
Педагози су одавно утврдили да је неопходна мотивиациона спремност за школу,� то јесте да деца осећају жељу за учењнем.�� Можете аутору овог огледа узвратити: “Наша деца хоће да иду у школу,� па самим тим мотивациона спремност код њих је евидентна“.�� Али,� допустићете да� вас потписник на основу свог искуства дугог четири и по децeније континураног бављења педагошком теоријом и праксом,� подсети како жеља да се пође у школу и жеља да се у њој учи, суштински� разликују једна од друге.�
Рашта малиша хоће у школу,� а не у хајдуке
Малиша може хтети да иде у школу зато што сви његoви� другари� тамо иду, зато што стално слуша у кући� о томе како је уписати се баш у ту школу� врло важно и престижно,� зато што га привлачи нови ранац, а тек школски прибор и други дарови.�
Дете може настојати да иде у школу зато да би научило нешто ново, стекло одређена права поседовања (ранац,� свеске,� прибор),� а такође за њега постају изазов� нове обавезе (рано устајање,�� спремаје за часове).��
На� самом почетку „школског радног искуства“ дете� још није свесно да� због домаћих задатака и припемања за наставу� оно мора да жртвује игру или шетњу,� али постепено,� у прницпиу, оно је спремно да� прихвати ту чињеницу како� се домаћи задаци морају урадити и редовно похађати часови� и тада се може говорити� да� се позиција ученика� учврстила .�
И због тога је дете пошло у школу,� а не у хајдуке!
Посебне методе за одређивања потенцијала� за наставу
Педагошка психологија је разрадила� посебну методику за одређивање потенцијала обучености�� спремности детата за полазак у школу.�
Препоручује се да се са дететом разговара о школи: ”Шта ти се највише свиђа (не свиђа) у школи,� шта ти је у њој најинетерсантније,� шта највише волиш?”
Мала кућна педагошка сцена
Разиграјте малу кућну педагошку сцену .�
Сцена прва.�
Мама: “Ти си ми још савим мали.�� Тешко ће ти бити да сваког дана идеш у школу.�� Како� би било да поразговарам с директором� да ти дозволи да одсуствујеш месец дана (цело полугође).�� Хоћеш ли?“
Сцена друга.�
Мама: “Замисли да си пошао у шетњу и да си срео дечака или девојчицу који иако имају шест (седам) година још не иду у школу него и даље у вртић,� па те упитају: “Шта треба да урадиш да би се добро припремио за полазак у први разред?Шта би им ти одговрио?“
На ексурзију� кроз пределе тестова
У циљу проверавања и утрђивања� спремености детета за образовни процес који му предстоји,� родитељи га� могу “водити на екскурзију� кроз разне пределе� тестова”.�� Ево једног од њих:
”Замисли да� су у нашој близини� две школе,� школа А�� и школа Б.�� У првој школи (А)�� је овакав распоред часова за први разред: сваког� дана писање,� читање и математика,� док часови ликовног,� музичког и физичког� нису сваког дана.�
У школи Б све обратно: сваког дана су часови ликовног,� музичког� и физичког,� док су читање,� писање и математика само неколико пута седмично.�
У којој би школи ти хтео (хтела) да учиш?”
Оговор детета био би сигнал о његовој орјентацији било на садржајну компоненету наставе,� било на формалну,� спољашњу (пристанак� на одсуство,� предност при избору�� школе,� А или Б).�
Драмска игрица “Школа”
�
Информцију у мотивацији свог детета� можете добити и помоћу посматрања његовог� избора у подели� улога� у драмској игрици “Школа”.� Она деца која су спремна за полазак у школу и прихватање школских обавеза, радије играју улоге ученика,� они пишу,� читају, решавају задатке,�� одговарају код “табле” и испуњавају све друге радње у овом школском игроказу.��� За разлику од њих,� деца која су мање спремна за школу,� или уопште нису спремна,� или су млађа,� бирају улоге учитељице, а концентришу се такође на време малог и великог� одмора, ситуације� поздрављања учитељице,� одласка из школе.�
Интелектуална спремност
Поред мотивационе спремнсоти неопходно је да� проверите и меру интелектуалне оспособљениости вашег детета за преузимање школских обавеза и одговорности .� Не ради се ту о одређеној количини знајња� о свету који нас окружују (знање да броји макар до десет,� познавања слова и� стечене навике� читања, знање свог имена и презимена, дана рођења,� адресе,� назива села или града,� земље,� имена и презимена родитеља, њиховое� професије и статуса).�
Реч је о одређеној зрелости структуре великог мозга и развијености битних квалитета сазнајне сфере –логичког мишљења, логичког памћења,� говора, концетрације и распоређивање пажње, диференцираног� запажања: знања да� се издвоји фигура са фона, фина мотористика руку, видно-моторна координација� (узајамност и синхронизација очију и руку).�
Психолошко-педагошка служба у нашим основним школама сваке године још� у марту� стручно� утврђује степен интелектуалне�� спремнсоти деце за полазак у први разред и са тим резулатима упознаје њихове учитеље и родитеље и то за сваког првака посебно.�
Та мерења су релевантна и резултати поуздани,� пошто постоји велики број тестовних метода, чијом применом се долази до објективне слике и налаза.��
Проверавање логичког мишљења: реч тражи партнера
И родитељи сами могу� помоћу најједноствнијих тестова да провере� логичко мишљење� свога детета које се спрема да пође у први разред.� Тако на пример,� за диајгностику логичког мишлљења или прецизније,� мишљења по аналогији,� употребљавају се тестови оваквог типа: ”Навешћу ти три речи,� од којих се две� јављају у пару,�� једна другу прати по смислу .� Ти реба да нађеш ”партнера“ трећој� речи,� да би добила свој пар,� као што га има прва реч.� Болница-доктор, а школа ….� (учитељица);�� птица-гнездо…а куца (штенара,� кућица за псе);� црно-бело,� а јутро (вече).�
Самооцена малишана, спремност� личности
крају,� важну улогу игра и спремнсот малишана као� личности за полазак у школу.� Овде се ради о адекватности самооцене детета.� У норми за предшколце� карактесритична� је повишено самооцењивање својих могућности.�� Тако на пример,� од детета из вртића можемо чути: ”Ја нисам могао подићи камион зато што је он много тежак”,� а не� „зато што сам нејак и слаб”.
Самооцена у предшколца� је,� дакле,� често, повишена,� али не ретко она може бити и потцењена,� смањена: ”Ја сам глуп,� ништа не умем,� лош сам дечак, кваран”… (Не дај Боже).�
Однос са вршњацима��
�
За оцену степена спремнсоти за полазак у први разред није од мањег� значаја� ни дететов однос према вршњајцима: да ли има жељу за комуницирањем, је ли спреман да се потчини дечјој групи, да се придржава устаљених правила у игри .� Важан је и дететов однос према учитељу: схвата ли� и примењује ли формални� карактер општења на часу са прецизно установљеним улогма� у односу “учитељ-ђак”.�
Посебно место у структури психолошке спремности за полазак у шклу припада степену испољавања интеграције и уклапања� код детета.� Реч је о умћу да делује у ритму� целог разреда и када се обраћају не лично њему, него целом колективу: ”Напишите,� избројте...”
Да ли ће се ваш малишан потчинити правилима� и захтевима наставне делатности и школског живота?
То можете проверити� применог овог теста који се показао као пример добре дијагностике� за оцену спосонности уклапања и� интеграције детета.�
Предложите детету да нацрта четири кружића,� затим да обоји жутом бојом три,� а плавом један кружић.�
Уколико малиша буде обема бојама украшавао све ктужиће коментаришући да је тако лепше,� његов� ниво уклапања није тако висок .�
Ако још хоћете да проверите� његово умеће да визуелну представу испуни самостално,� почните да цртате један орнамент, а затим замолите малишана да настави� следећи образац.�
�
Бранко Ракочевић
�
