eNovosti.info

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој територији и да о томе већ преговара са рус....

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће србског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије, објавила је књигу „Ру....

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са зв

Vest da je poskupelo brašno, a samim tim i svi pekarski proizvodi, malo koga je iznenadila.    "Ete, sad umesto dva bureka, će kupujemo jedan samo" kaže zamišljeno moj komšija. I cene hleba će biti veće za deset do dvadeset dinara, u zavisnosti od vrste....

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

Moj komšija slavi Svetu Petku.        I zove me on, kaže, ti si Ivčo stručan oko internet, takođe, rabotija si u Bolnicu, ne li , rabotija si i u Vladu, daklem, da budeš Kovid redar kude mene na slavu sg.   - Ama, rekoh, nisam radio u Vladu, nego kude....

У жељи да ода почаст ђацима и другим србским цивилима које су у масовном погубљењу побили Немци 1941. године, амерички амбасадор у Београду говорио је о напретку ка м....

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у србској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

Пише Слободан Стојичевић

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би препуштање Србије Аустроугарској значило и препуштање �....