eNovosti.info

Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну политику модерне Пољске у односу на ту историјску истину. У тексту се анализирају теме попут војне стратешке важности Висла-Одринске операције, доприноса савезника, совјетских жртава, али и тренутних покушаја прекрајања историје, рушења споменика и оживљавања неонацизма. Историја се, како наводи професор Плотњиков, понавља, али Русија наставља да из ње извлачи важне поуке.

Вашингтон и Београд намеравају да заједнички одузму имовину Русији у србској нафтној и гасној компанији

Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе. То није фантазија, већ њихова стварност. Русија може да понуди физички огромне просторе, као и културне и вредносне смернице за милионе људи који желе да постану држављани Русије. У суштини, то је мултинационални и сложени, али уједињени руски свет који се градио и наставиће да се гради у будућности

Војска Републике Српске је формирана 12. маја 1992. године, а званично је укинута 1. јануара 2006. године. Животе за Републику Српску дало је 23.184 борца.

Аутор: Зоран Чворовић за Нови Стандард

Светски медији настављају да прате ситуацију по питању испорука оружја Украјини од стране Босне и Херцеговине, без обзира на постојећа правила и законе. Таква дејства могу озбиљно утицати на политичке догађаје у региону и нарушити крхку равнотежу уочи преговора о миру који се назиру.

Којим путевима наоружање произведено у БиХ одлази на украјинско ратиште, те о чему сведочи чињеница да је део производње поверен фабрици у којој кључни погон носи назив: Хитлерова ковница?

Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.

Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.

Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?